
Израз који, сам по себи, стоји на веома климавим, фелеричним ногама.
Прво: Под изразом ''земља'' узбуђени говорник мисли на државну територију јасно омеђену државном границом, која поседује грб, заставу, химну, политичаре и контејнере.
Друго: Самим тим што се у њој родио, он је присваја за себе. Иако у њој има још 1000000000000 суживотника у разним видовима. Себичност, посесивност или, једноставно, широкост језика?
''МОЈА ЗЕМЉА, НЕ ДАМ НА ЊУ!''
''Извини, батице, али и ми зглавкари што живимо у трави сматрамо да је та земља наша.''
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.