Израз који, сам по себи, стоји на веома климавим, фелеричним ногама.
Прво: Под изразом ''земља'' узбуђени говорник мисли на државну територију јасно омеђену државном границом, која поседује грб, заставу, химну, политичаре и контејнере.
Друго: Самим тим што се у њој родио, он је присваја за себе. Иако у њој има још 1000000000000 суживотника у разним видовима. Себичност, посесивност или, једноставно, широкост језика?
''МОЈА ЗЕМЉА, НЕ ДАМ НА ЊУ!''
''Извини, батице, али и ми зглавкари што живимо у трави сматрамо да је та земља наша.''
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.