Izraz koji, sam po sebi, stoji na veoma klimavim, feleričnim nogama.
Prvo: Pod izrazom ''zemlja'' uzbuđeni govornik misli na državnu teritoriju jasno omeđenu državnom granicom, koja poseduje grb, zastavu, himnu, političare i kontejnere.
Drugo: Samim tim što se u njoj rodio, on je prisvaja za sebe. Iako u njoj ima još 1000000000000 suživotnika u raznim vidovima. Sebičnost, posesivnost ili, jednostavno, širokost jezika?
''MOJA ZEMLJA, NE DAM NA NJU!''
''Izvini, batice, ali i mi zglavkari što živimo u travi smatramo da je ta zemlja naša.''
