Ponosni vlasnik domaćinskih brčina, koji su vremenom prestali da budu simbol profesionalnog ili društvenog statusa. Učesnici NOB-a i ostalih ratova prostodušno će priznati da smatraju Staljina mnogo zgodnim tipom i nepobitnom mudrošću „da je muškarac bez brkova k’o žena bez dupeta“. Intelektualci će, pak, biti polaskani ako ste baš vi prvi primetili njihovu sličnost sa Ničeom i poricati bilo kakvu vezu sa autoprojekcijom o sopstvenoj muževnosti. Kulturolozi u ozbiljnim studijama iznose zanimljiva svedočanstva i o praktičnom značaju brkova, jer se u društvu mogu nesmetano gladiti i sukati, za razliku od neke druge stvari. Pomagala kao što su melemske pomasti, specijalne mrežice, češljići i četkice za brkove sve je teže pronaći, zbog čega su se mnogi oprostili od ukrasa a oni najuporniji ne odustaju od štucovanja, ostajući dosledni svom imidžu još iz studentskih/JNA dana.
Moj pokojni otac je jednom zbog neke bubuljice morao da ih obrije i nije izlazio nigde iz kuće dva meseca dok nisu ponovo narasli i bili isto onoliki kao i pre...:-)))