Verovatno se sećate serijala Mr. Bean?! Probajte bar da se prisetite epizode " Mr. Bean in room 406 " Kada krene niz stepenice i naiđe na stariju gospođu sa štapom koja se jedva kreće, a on besni iza nje, zato sto su stepenice preuske i nikako ne može da je zaobiđe! Koliko ste se puta našli u ovakvoj situaciji, na stepeništu, ulici...
E kad se nađem u ovakvoj situaciji (a desi mi se bar dva do tri puta dnevno) kažem da se osećam kao Mr. Bean, i ne ostaje mi ništa drugo nego da se krećem tempom osobe ispred sebe, i naravno šizim u toj bezizlaznoj situaciji, šta mi drugo ostaje...