Muke Tantalove

Тантал је био Зевсов син и његов миљеник, добијао је све што је хтео. Једног дана, Зевс га је позвао на гозбу на Олимп. Одатле је украо амброзију коју је донео људима и открио им тајну богова. Такође, убио је и свог сина Пелопа, скувао га и његово месо понудио боговима за јело. Хтео је искушати хоће ли богови приметити да им је сервирао људско месо. Богови су знали шта је спремио па су га због његове дрскости и непоштовања богова, осудили на вечне муке.

Танталова казна је постала и метафора за узалудно и неиспуњиво искушење. Био је до врата у хладној води, а изнад главе су му биле гране са сјајним воћним плодовима. Кад год би пожелео убрати какав плод, гране би се измакле. Кад год би пожелео попити хладне воде, вода би се повукла. По тој легенди, настао је и израз који се данас користи у фамилијарном говору, најчешће као одговор на постављено питање, када саговорнику желимо да ставимо до знања да нам је заиста зајебано, као нпр.