Nadimci

Животни феномен. Обично се каже да надимак који поседује одрећена особа, показује његове психичке особине и понашање. У зависности од доба када је неко придобио надимак у већини случајева остаје тај надимак до краја живота.
На пример, ако је неко добио надимак као клинац, ретки су случајеви када се заборављају исти.

Добри момци, рецимо, од скраћивање имена, задобију првобитан облик.
Никола, добар дечко је Ниџо. Док је мало зајебанији клинац, враголан, Џони. Исти је случај и са, рецимо, Милош. Мишо је добар дечкић, повучен, не пије, тренира фудбал и пије густи сок. Са друге стране, Шоми је опаснији дечкић, пије шта стигне, бије се на улици, пропушио у оснвној и сл.

У старијем добу, додељује се надимци који означавју њихово тренутно понашање, кретање и особине.
Зец, брз, ако тренира неки спорт, брзо реагује, сврши после првог убацивања. Буксмен, дечкић који дува ко промаја. Постао је мало другачији од других.

Породчни надимци немају везе са правим именима. Родитељи их додељује како им се ћефне. Обично је то Мићо, Маро, Мили, Бебо и сл. Има случајева када сте у друштво са другарима и својим родитељима, па игром случајева другари чују како вас зову матори и онда тај надимак служи за спрдњу.