Nadžak-baba

U SUP-u:
-Khm. khm (sve glasnije), khm, khm. Izvini, sinko, ali mislim da nas osamnaestoro nismo ludi što stojimo ovde u redu.
-Ne, samo sam hteo da pitam nešto.
-Pa da ja tebe pitam nešto. Kako te nije sramota da ulaziš tako na kvarno? E, da si moj, naučila bih ja tebe pameti...

U crkvi: (sa nekih metar i četr'es' visine prvo se čuje mumlanje pa boginjanje i na kraju):
-Omladina pfff. Sram vas bilo, u Božju kuću ulazite sa tim kapama na glavi. Ništa vama nije sveto.
-Lako je tebi, baba. Ti imaš tu maramu, a nama što će uši na ovoj zimi da otpadnu, to ništa.
-Još i pričate na liturgiji. Tišina, antihristi jedni.
-Jopa, ajde mi da predjemo u ateiste, tamo nema ovakvih slučajeva.

U pošti:
-Jao, brate, izlazi, 'ajde.
-Daj, ne seri, jeste red, al' sačekaj malo.
-Ma nije red, eno je nadžak-baba reguliše saobraćaj. Prošli put mi je nešto mumlala na vlaškom.
-Nemoj si sujeveran, isključiće ti telefon, konju jedan, već je 27.
-Ma ko ih jebe, brate, što dalje od babe, meni se još živi.