Napad paranoje

Оно што човек добије када након вишегодишњег акања на друштвеним мрежама постане свестан да је јавно све оно што је уназад годинама радио и будалио, говорио и лупао, сва интересовања и жеље, сви филмови које је гледао, књиге које је прочитао, музика коју је слушао, све бивше и садашње везе, сав испијен алкохол и употребљене супстанце, сви контакти у животу које је имао док је био при здравом разуму и док је био мало даље од њега (основна, средња, факултет, фирме, насеље, екипе са фудбала и баскета, егзити, Гуче, теревенке, групњаци) и све то пропраћено сочним тагованим сликама.
Кад је све то Курти и Мурти, тренутном/потенцијалном шефу/ташти/свекрви, "независним консултантима из рачунарске сигурности" и још многим здравим и нездравим радозналцима постало доступно на неколико кликова.
Кад термини који описују изопачености "воајеризам" и "егзибиционизам" почну да описују нешто нормално, уобичајено, чак пожељно.
Кад с друге стране, "своје лично", "приватност", "интима" постају архаизами. Сувишан терет из прошлих времена. Непотребна обланда око голе реалности.
Заправо остаје само реална голотиња.
Ал супер је. Нашла сам контакте још из основне школе.