Još od davnina su naši stari sa plantaža narandže u istočnoj i južnoj Srbiji, donosili na tone ovog čudesnog voća. Tvoj deda je baš ispod jedne takve začeo tvoga tatu, a tvoj tata tebe. Verovatno ti je baka spremala slatko od narandži koje bi sušila u pušnici zajedno sa pršutom. Taj recept je prenošen sa generacije na generaciju, ne bi li se produžilo srbsko nasledstvo. Hajduci bi vidali rane sa njenom korom, a unutrašnju srž bi čuvali kao eliksir snage.
Sam car Lazar je pojeo tuce pred Kosovski boj, a večeru pred boj, iz zlatnih pehara, đus se beše ispijao.
A Gavrilo Princip njome usmrti austrougarskog prestolonaslednika.
Zato, pijuckaj đus, i jedi jafu.
Čuvaj srpsko nasleđe, zbog dedova svojih!
Ja sam se, verovali ili ne, upravo danas pitao kako se došlo do narandžaste boje, tj. naziva - narandžasta. Jer, TO NIJE SRPSKO VOĆE; SIGURNO!
da smem od paninara, odgovorio bi ti da dajem primer iz stare srpske države
ovako neću, di smem
Nikako ne kapiram poentu napisanog.