
Тужна чињеница коју можемо да констатујемо на следећа два примера:
а) На захтев сина/ћерке да прослави рођендан чест одговор који ће родитељи дати је нешто у фазону: "па немамо пара, ма какви ни за торту а камоли за тих твојих 5 пријатеља које би да доведеш и почастиш..."
Међутим, ако пу пу далеко било то дете цапне биће 24 врсте ситних и крупних колача, 4 врсте прасећег и непрасећег печења, непрегледни пејсзаж гајба пива и картона вина/сокова-којечега.
б) Два брата је живот одвукао на две различите стране пре 15 година. За то време се нису ни чули ни видели нит' писмо један другом послали. Један брат цапне други у року од 24h експресно стиже без обзира на раздаљину (од суседног града/села до Аустралије и Океаније, небитно). Када га упитају зашто је дошао, рећи ће, мртав озбиљан: "па морао сам, то ми је брат..."
Аутор је овај текст замислио како би се читаоц над њиме замислио. Желео бих када би људи престали да поштују смрт, и када би волели и поштовали блиске ДОК СУ ЖИВИ. И када би им мало пажње посветили.
Хвала на стрпљењу
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+ + +
+
+
+ + + + +
+
+ tuzna istina
+++
++++ Tuzno,i nije za Vukajliju,ali je istinito i poucno. Licno poznajem jedan primer koji se uklapa u definiciju,ali ne mogu da a napisem,jer su rane jos uvek sveze.