Nasledne

Исте рибе, које се вечито крећу у истом затвореном друштву, излазе увек са истим ликовима и по правилу се смувавају редом са свим типовима у свом кругу пријатеља... Када обиђу и испробају наручја свих ортака из своје групе, и тиме затворе круг (што се обично заврши негде 2 месеца по завшетку средње школе) -изађу из оптицаја , тада су спремне да се окрену и другим момцима који су их свих ових година толико прождирали погледима...
Невоља је у томе што су оне скоро увек изразито лепе и згодне, извајаних тела (услед тренирања одбојке или балета), дивног, звонког смеха, густе и бујне дуге, неговане косе и невероватне грациозности покрета, и самим тим нехотично потпуно окупирају нашу пажњу и машту... Али, оно што нас, мушке чланове крда највише ''излуђивало'' у вези тих девојака, је тај њихов тихи и мирни, ненаметљиви карактер, присуство интелигенције и дивна, нежна , невина нарав... Цео тај период проводите у слепој нади да ће вам нека од њих узвратити поглед , или да ће вам се указати прилика, али, авај...
Недоступне и недодирљиве... Увек су са неким, и као наследство: чим раскину са једним, одмах већ сутрадан улеће и преузима други, најчешће, дојучерашњи ''брате-ја-сам-са-њом-само-ортак'' фрајер... Тако прођу те четири године, ви не еволуирате ништа више од ''ћао-здраво'', разиђете се после матуре, а њу од тад почињу да занимају само старији момци са моторима и татини синови са ''аудијима''... А вама остаје неприметан ожиљак на души који понекада тако пецне, истина ретко, али љуто и оштро, тек у каснијем животу, у извесним тренуцима емотивне ретроспективе, најчешће после љубавног слома и разочарења....