Stvar koja vam postane svakodnevica, kao recimo kada bi 3 dana za redom padao sa zgrade, vec posle 4 to bi vam bila navika
Razlog zbog kojeg se tokom protesta za nezavisnost Kosova protestanti zalete na tursku ambasadu i kamenuju je.
" Kakav je to rat kad nema Turaka !" - Orlovi rano lete.
Kad duži vremenski period koristiš šibice, pa pređeš na upaljač i baciš isti nakon paljenja cigarete.
kad ne mozes da nadjes kljuceve pa uzmes fixni da ih 'zoves'
Kad pri svakom ulasku u WC pritišćeš prekidač za svjetlo iako je već odavno pregorila sijalica.
Kad alkos popije kafu na eks.
Stanje duha i svijesti koje pomaže da se prebrode i prežive i najveće muke i tuge.
Opasno je jedino naviknuti se na glupost. Kad ta navika prijeđe u potrebu, nema spasa.
„Biće koje se može naviknuti na sve. Mislim da je to najbolja definicija čovjeka.“ F. M. Dostojevski
Kad te keva pošalje u prodavnicu da kupiš PREZLE, a ti tražiš RIZLE...
Životni auto-pilot koji vas automatski navodi da radite neke stvari po inerciji. U pozitivnom smislu, navika je sredstvo koje vam omogućava da svakodnevne repetitivne poslove obavljate bez mnogo razmišljanja i gubljenja vremena. U negativnom smislu, navika je najveći neprijatelj svakoj životnoj promeni. Zajedno sa izgovorima, to je nepremostiva prepreka ka nekom drugačijem životu. Džaba što ste zapisali sve svoje ciljeve, što ste isplanirali život 20 godina unapred i što ste savršeno svesni šta treba a šta ne treba da radite kad vam se na putu nalazi gromada od 100 t na kojoj piše NAVIKA. I umesto da pokušavate da pomerite tu gromadu bolje bi bilo da je samo zaobiđete logičkim razmišljanjem i postepenim uviđenjem korisne (ili izbacivanjem loše) navike.
Primetio sam da ljudi koji pokušavaju da prekinu sa pušenjem obično idu na "šok terapiju" umesto da postepeno smanjuju broj ispušenih cigara. Nisu valjda odjednom počeli da puše dve pakle cigara dnevno - znači da ne treba ni odjednom da prestanu.
Kada tetkica iz obližnje O.Š. nakon prosipanja đubreta zapali novi plastični kontejner.
Može da se definiše i kao glupost.
nažalost, ne samo istinita priča već i praksa.
Kako sam mogla
-da živim bez mobilnog telefona i kompa
-da gledam običan TV, a ne plazmu
-da se vozim GSP-om
-da spavam na običnom, a ne na jastuku sa memorijskom penom
Kad daljinski od dvd-a ili resivera za satelitsku antenu, umesto u uredjaj uperis u televizor, pritiskas dugmice iz sve snage i cudis se sto nece da prebaci kad su nove baterije.
e jebem ti ove kineske baterije,kupis nove-one ne rade...
Kada ti priđu policajci a ti odma krećeš sa pričom :"Nije naše,našli smo!"
Sitacija: Utakmica na TV-u, pivo na stolu, djeca oko tebe, supruga u kuhinji, ukratko, idila.
Odjednom iz navike viknete na djecu da se smire, iako oni savršeno mirno sjede u ćošku, nešto čitaju i ne progovaraju.
Kada zapalite cigaru, oblizete je, uzmete dim i prosledite dalje
Kada za osamnaesti rođendan dobiješ ručni sat od ćaleta, a i dalje tražiš mobilni po džepovima da vidiš koliko je sati.
Kada polomiš zube grizeći metalnu kašičicu za šećer dok piješ kafu kod kuće.
Moraću da smanjim posete kafićima, ionako je tamo kafa proseruša...
To je kada doktori dobiju kompjuter umesto pisaće mašine pa lupaju u tastaturu ko nenormalni.
Kada skineš film/seriju sa interneta, i po završetku špice ustaješ i krećeš u toalet. Kao da će uslediti ,,12 minuta reklamnog bloka''.
To je kada se, na dan kada Srbija igra odbojkaški meč protiv Rusije odigra sledeće:
Brat: Večeras je odbojka.
Tata: Igra Jugoslavija?
Deda: Da, protiv Sovjetskog Saveza.
Navika je kad se vozis gradskim autobusom,imas kartu i iscimas se na reci:"Dobar dan.Kontrola.Vase karte na pregled."
Kad posle dva dana citanja kvalitetnih definicija i pregledanja dobrih postera automatski das plus na neku glupost koju si procitao,iako shvatas da je glupost.
Bas pre nekoliko minuta.
Kad si depresivan prvog septembra iako si student.
Kada palite svjetlo u wc-u iako nema struje
Pojava zbog koje ćeš i knjigu baciti iz ruku, ukoliko ti keva uđe u sobu.
Kada gledamo pornice na TV-u,i poslije toga krenemo da obrisemo History.
Kada se vraćaš kući posle tri kafane kolima,staneš da kupiš cigarete,vidiš autobus koji ide do tebe i žuriš da uđeš u njega ostavljajući kola kod trafike.
Kad 10 godina voziš decu jugom, a kad konačno kupiš auto sa četvoro vrata, oni idalje čekaju ispred prednjih da im podigneš sedište koje je zaglavljeno da bi prešli nazad.
Nisi izašao u grad za vikend,a ipak paziš kako se ponašaš da familija ne bi primetila da si prepio prošle noći.
Kad se nedeljom ujutro budiš mamuran uprkos činjenici da nisi popio kap alkohola.
Kad posle 2 sata gledanja pornjave na Private Spice-u podješ da izbrišeš istoriju.
Divne stvari od kojih ti je nekada zastajao dah, a danas imaš samo osećaj gušenja.
Kada dobra riba prodje kolima, a ti se okreneš da pogledaš u zadnji deo automobila.
Kada nema struje a ti i dalje pališ svetlo kad kreneš u wc.
Stalno vadiš mobilni iz dzepa da vidiš koliko je sati, vratiš telefon u dzep a i dalje ne znaš koliko je sati.
Kad se i dalje nerviraš zbor reprezentacije iako znaš da ništa neće uraditi
Ono kad čak i "Sportski žurnal" čitaš od poslednje strane.
Živ se čovjek na sve navikne, tako kažu, bilo loše bilo dobre stvari, u saradnji sa vremenom sve se polako upije i jednostavno sraste sa tobom, kao neki tumorčić sa kojim živiš dalje. Prepustiš se vremenu da te oblikuje tako da budeš knap za šablon, i pičiš. Otupiš, osjećaš prazninu u stomaku, blijed pogled i hladna duša, ziviš kao u komi, na aparatima, jer je neko drugi mislio da treba da živiš tako, da je tako bolje.
I navikao si se. Navikao si se da nije savršeno, vjerovatno ne mora da bude, navikao si se da se ne smiješ, jer nema razloga za smijeh, navikao si da sekunde, minuti, dani prolaze i da te apsolutno boli kurac za to.
Klik.
Pogledajmo gospodina Markovića za trenutak. Svakog jutra mora da ustane u 6 da bi stigao do svoje direktorske kancelarije, gdje ce 8 sati da trpi raznorazne šlihtare i ljigavce koji njuškaju oko njegovog dupeta. Ni gosn Markoviću nije jasno zašto on, dijete iz bogate porodice mora da radi taj posao, ali roditeljima se nije sviđao njegov san, nema, bre, 'leba u pisanju i poeziji, pa se navikao.
Kad se vrati kući, čekaće ga žena sa ručkom, danas je srijeda, znači čorba od povrća, takav je raspored, ženina navika da za svaki dan unaprijed ima isplanirano šta kuva. Mrzio je povrće i sav taj zeleniš, ali, ćutke će posrkati čorbu i nastaviti sa dnevnom rutinom. Posle će da popriča sa ćerkom, da je nagovara da odustane od novinarstva, jebo to, daj se na pravo, tatinim stopama, šablon je već gotov samo da mu se prilagodiš, zna tata kako treba!
Odgledaće malo TV, psovaće državu i turske serije i otići u krevet. Okrenut ženi leđima, sanjaće staru ljubav, neprežaljenu. Pronašao ju je opet i zajedno bježe neđe daleko. Na Kubu, možda. Uživaju, daleko od svih, samo oni, ništa drugo mu ni ne treba, samo kada bi mogao da se istrgne iz okova navike, ali odavno već nema snage, a i glas u njegovoj glavi koji mu je govorio šta je ispravno, odavno je odustao, navikao je da ga gazda ignoriše. Navikao je na tu malu dozu sreće dnevno, pa makar i u snu.
Sutra će ustati u 6.
=====================================================
-Sonja, sine, dolazio opet onaj mali Marković, sve se češće raspituje za tebe. Fin dečko, bogat je.
-Ne zanima me, kevo, šaban je, misli da može da kupi sve.
-Nemoj tako, ćero, znaš kako lijepu kuću imaju, šta bi ti falilo?
-Ne volim ga, kevo.
-De, de, pa zna majka, valjda, šta je najbolje za tebe. A i zavoljećeš ga vremenom. Kao što si onog zaboravila vremenom, Navići ćeš se, već.
I navikla se....
