Ovaj izraz se koristi kod izuzetno nemirne i živahne dece,sklone raznim,nekad i ne tako benignim nestašlucima.Izraz potiče iz Ličke Krajine,iz vremena kad su konji bili osnovno prevozno i radno sredstvo,pa su kao takvi morali da se pripreme za rad,vuču kola,odnosno da se osedlaju.
Dolazi košija u dvorište pita mog ćaću:Đe ti je maći?
-Pizda ga materina znala,tu je bio.Šta je napravio?
-Ma,djetinja posla,pušio u sjenu,pa malo uvatilo,oću reći zapalio mi jedan omanji stožić.
-E,moj dobri rođo,đavo je to,ne bi ga vilama osedla.Za sjeno se ne sekiraj,platiću ti štetu,a njemu ću jebati milosnu majku,samo dok ga nađem.
Eto,tako je nekada bilo,dok su se deca "vilama sedlala",odnosno vaspitavala.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.