Na nas su vikali u školi. Izgleda da nismo ispali kako treba, pa menjaju sistem da naprave bolje ljude od današnje dece.
Tako sam bar mislio kad sam postao nastavnik i kad su mi rekli da na decu više ne sme da se viče.
A onda sam shvatio - to je neko mudar smislio, neko ko je znao ono što sam ja vremenom naučio: ne viči na decu, jer mnogo strašnije deluje kada mu tihim glasom saopštiš šta mu misliš.
Čas u toku. Milenković galami u poslednjoj klupi i ne konstatuje nastavnika.
Nastavnik: (glasno) Milenkoviću, smiri se!
Milenković nastavlja da ne konstatuje.
Nastavnik: Dete, prestani, zapisaću te.
Dete ne reaguje.
Nastavnik prilazi, naginje se i vrlo tiho prošapće: Dete, najebalo si posle časa.
Dete razrogačuje oči u neverici i više ne progovara do kraja časa. Možda i duže. Možda navlači i trajnu traumu. Vaspitni proces daje rezultate.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
I sada nas sa televizije vaspitavaju oni što govore tiho...
Ako je po tebi davanje rezultata navlačenje trajnih trauma onda si promašio profesiju.
А они пре ових што су викали су тукли децу у школи, па смо добили готивне ликове. Не признајем никакве теорије у том домену. :Р
Natnat, osećaš li ironiju?
I ne baš.