Vez od četiri slova koji tvoja podsvest izvrištava u trenutku kada udješ u kuću i vidiš tetrapak soka na stolu. Medjutim tvoj inertivno - optimistički nagon preživljavanja stavi podsvesti šaku na usta i ti se mahinalno mašiš za tetrapak, naivno misleći da unutra ima soka makar za dva gutljaja.
Jesam li ti lepo rekao da nema.
Specifičan izraz za slaganje sa očiglednim, kojim se razvejava svaka sumnja u predmet diskusije, ukoliko je sumnje uopšte i bilo. Stoji na početku rečenice, ali može obitavati i samostalno. Dodatno skraćena verzija od već dovoljno jasne - nema dalje. To je to, krajnji stadijum kvaliteta. Dojajno i profesorski.
- Baš mi je ljigav ovaj Federer, ali čovek stvarno razbija kako igra.
- Nema. Najbolji je.
--------------------------------------------------
- Mhm, da, tako je, dragi...
- Nema bre, isti sam Roko, kaži?
- Ne primaj se, budalo! Ložim te da što pre završiš, pa da idem kući.
Nešto slično priloškoj odredbi za vreme, s tim što je u pitanju negacija koja nam, opet, može dati približno tačan odgovor.
-Hej, pa kad je počeo tenis?
-Ma evo, nema deset minuta.
-Pa koliko ima?
-A?
