
Исконски капитализам у души нашег човека, пониклог на тековинама комунизма и пароле "туђе нећемо своје не дамо". Најискреније схватање власништа и капитала као јединог вредног ако је искључиво у личном власништву, било да је у питању особа, ствар, или непокретност.
Село Кљајићево, лета господњег 2007.
мама: Јачеее! Ах!
тата: Уаох!
син: Силази са моје матере! Силази! Шта јој то радиш?!
мама: Аајмее, срамоте!
тата: А не би сад сиша' са ње ни да је моја, а не твоја!
---------------------------------------------------------------------------
- Вечерас ћу обући ову хаљину.
- Откуд ти то?
- Џорала сам се са Милицом. Ја сам њој дала онај плави комбинезон.
- Заувек?
- Ма не, само за вечерас, да не идемо увек у истом.
- Јој сине, чувај то боље него да је твоје! Немој да је залијеш вином, па да морамо нову узимати.
- Хоћу, мамо. Не бих је боље пазила ни да је моја.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Interesantni primeri, teraju na razmišljanje (:
Ahahah što mi nešto jedan primer poznat :*
Интересантно је то село, могла бих данима дефинисати на основу примера тамо примећених.
U Kljajicevu shlifovani kurajberi i becari, provod
Први пример довољан +++
E moj cegs bilo je tri po srpski. Pa skratila.
Мала награда за овај комбо с почетка месеца
Usla u dobru seriju. Svaka cast mlada
Inspirisan sam.
Ne rade reakcije ljudi.
Jebli jedno drugo pa se zamjenli
+ zbog kljajiceva
Mutani?