
Исконски капитализам у души нашег човека, пониклог на тековинама комунизма и пароле "туђе нећемо своје не дамо". Најискреније схватање власништа и капитала као јединог вредног ако је искључиво у личном власништву, било да је у питању особа, ствар, или непокретност.
Село Кљајићево, лета господњег 2007.
мама: Јачеее! Ах!
тата: Уаох!
син: Силази са моје матере! Силази! Шта јој то радиш?!
мама: Аајмее, срамоте!
тата: А не би сад сиша' са ње ни да је моја, а не твоја!
---------------------------------------------------------------------------
- Вечерас ћу обући ову хаљину.
- Откуд ти то?
- Џорала сам се са Милицом. Ја сам њој дала онај плави комбинезон.
- Заувек?
- Ма не, само за вечерас, да не идемо увек у истом.
- Јој сине, чувај то боље него да је твоје! Немој да је залијеш вином, па да морамо нову узимати.
- Хоћу, мамо. Не бих је боље пазила ни да је моја.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Interesantni primeri, teraju na razmišljanje (:
Ahahah što mi nešto jedan primer poznat :*
Интересантно је то село, могла бих данима дефинисати на основу примера тамо примећених.
U Kljajicevu shlifovani kurajberi i becari, provod
Први пример довољан +++
E moj cegs bilo je tri po srpski. Pa skratila.
Мала награда за овај комбо с почетка месеца
Usla u dobru seriju. Svaka cast mlada
Inspirisan sam.
Ne rade reakcije ljudi.
Jebli jedno drugo pa se zamjenli
+ zbog kljajiceva
Mutani?