Ninonka

Pедак примерак егзистирања разнобојних варница и искрица у телу старице.
Нинонка* је антипод класичним домаћим бакутанерима које се гроктаво смејуље када на Курсаџијама љигави 'Pват дрекне ПИМПЕК - јер у њихово време се то није смело тако рећи. Нинонка је сушта супротност Сари Голдфарб из Реквијема за снове која, уз спид, налази разлог за устајање у телевизијском квизу за људе што жваћу стиропор и тапшу као Телетабиси када неко освоји или не освоји награду. Она слуша Пери Кома, прави туфахије и не куне омладину. Њу не ословљавају са БАБА; она не учи балава патуљаста створења да вриште ПИЧКА.
Њене очи су живе и топле, осмех ненацртан већ прави и још увек има све своје зубе. Не размазује јефтин руж који смрди на ималин по младим руменим образима и не балави их: иако има и децу и унучад, она има и свој живот, своје радости и бубице. Остарити да будеш Нинонка значи не заборавити ону девојчицу у себи, већ је водити са собом кроз живот и не допустити јој да се мења.
Иако лепа, Нинонку не називају ГИЛФ. Само зуре у њене очи и надају се, потајно се надају, да ће, кад и они остаре, имати срећу да се буде поред једне, само њихове, Нинонке.