Mnoge reči srbskog jezika nastale su podražavanjem glasova u prirodi što u prevodu znači da su ljudi starine svoj jezik kreirali prema zvucima, prercepciji, saznanjima, karakteristikama i ili međusobnim povezanostima pojava, predmeta i bića. Ovakva pojava se skoro uopšte ne susreće u drugim jezicima.
Imenica Šum nastala je od podražavanja glasova u prirodi š, š, š, š... (,,d"um)
Sa dodatkom M dobijamo šum a sa drugim dodatcima i druge reči na primer imenicu Šuma.
Ššššš - zvuk
U- mesto gde se odvija (u nečemu, u nekome, unutra, u ušima)
M - meni ili znak potvrde mmm (primio/la k znanju)
Akcentom se dočarava dugotrajan šum ili kratkotrajan a potpuno kratak je šuš jer je to onda zatvoren krug.
,,Šššššuma blista šuma peva." Finska pesma ,,Proleće u šumi" (metsä loistaa, metsä laulaa...)
