Бежим од последице. Детерминизму викнем јеби се и продужим даље. Одговорнос'. Сада је без Т. Т је за тифус, можда се тад опаметим. Т је за тврдоглавост, хоћу да се глава разбије. И овако је испуњена шупљином.
Празнина може да испуни? Тада удвостручи очај и прелије га у већи калуп. Тамам до врха, да се не прелије. Али ни да не фали. Онда сам задовољан - нема наде да спадну окови, а ни страха од белог мантила. Само спокој.
Убио сам те? Не желим да патим, цену могу да платим, имам пара.
Затворен сам? Издржаћу самоћу, она је свеприсутна. Како то да те не жалим, ко је угушио савест? Шупљи окови што звече или онај бели мантил? Дух и даље живи, мене је креирао Толстој. Могу само да се смејем. Дефект није у корену, био сам табула раза.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Sve je to super, Panćera, za neki blog. Ovde sam malo konzervativan jebiga, takva su vremena stigla Vukajliju.
Boli me penis jeaaah
odbijaš odgovornost
Preuzmimoo je