Temeljito prelaženje parčetom hleba (po mogućstvu sredina) po površini tanjira dok se ne skinu sve naslage hrane. Po završetku hleb u slast pojesti, a ako ostane hrane, uzeti novo parče i ponavljati postupak. U nekim situacijama se može protumačiti kao loš manir, mada postoje grupe koje mogu da omažu kada god žele...
- Mala deca
- Oni koji će posle prati sudove
- Oni koje baš zabole šta će ko da misli i koji će sa užitkom omazati sve pa makar da su i na cantralnoj večeri samita G8...
Vrlo delikatan postupak, pogotovo ako se radi o ostacima nekog zaista skupog delikatesa
Tada nastupa na scenu domisljatost I kamuflaza, kako na komadic hleba naterati onaj ostatak srnetine ili mozda kavijarcica a da niko ne vidi, da vi ustvari patite od navike omazivanja tanjira u svim mogucim najneprikladnijim situacijama. Taj najsladji zalogaj, ako ne uspete u svom naumu, ostace da vam lebdi negde pred ocima jos dan ili dva I pitace te se … da li sam mogao bolje? Da li je zaista imalo sanse da omazem svoj tanjir?
Misterija ostaje neresena, sem… ako se pod hitno ne uputite za konobarom I zamolite da u tishini restoranske kuhinje, dobro uglancate svoju zdelicu…
