Onaj osećaj kad nemaš osećaj

Boli te uvo što Mađarska nema mora a drži mornaricu. Što si pojeo pola tepsije baklave a treba da ideš na trčanje. Ma, jebe ti se baš. Da Treći svetski rat izbije ti bi nastavio da gledaš Derbi, jedeš burek i piješ pivo. Potpuno ti je svejedno što je tamo negde u svetu proradio vulkan, što se Amerika opet meša u sranja na Bliskom istoku, što su se dva pedera venčala u sred Vatikana i time navukli papin gnev na sebe. Ne zanima te da li će Oskar opet sa Slavicom da snimi duet ili će ovaj put da zovu i Tanju Savić, pa da rade u troje. Isto ti se ’vata da li će naš voz da stane ili će japanski da krene. Više te ne zanima što se pula Vuke svađa oko odabrane, niti ko je čiji dupli. Kad već ne jebeš, nećeš ni da se zajebeš. Na sve konstatacije odgovaraš sa: „Pa?“, dajući svima do znanja da te trenutno muči onaj opušteni bol u kurcu i da će to potrajati neko vreme. Reprogramirao si se u skladu sa godišnjim dobima, nabavio zalihe hrane i filmova, izvršio mentalnu eutanaziju i spremio se za zimski san, iz kojeg ćeš se povremeno buditi, isključivo zbog seksa. Za sreću je potrebno malo.