Jedan od važnih strateških ciljeva u Srbiji koji nažalost još uvek nosi oznaku mission impossible, što zbog obima posla, što zbog otpora stanovništva i srpskih medija kojima nepismeno stanovništvo kao takvo taman odgovara.Cirilo i Metodije su taj proces na ovim prostorima samo načeli ne sluteći da će "opismenjeno" stanovništvo svoje dragoceno znanje trošiti na čitanje Kurira,Presa,Skandala,Grabljivice,Legijinih knjiga i drugih izvitoperenih produkata te pismenosti.Debilizam u konzumiranju pisane reči seže dotle da dobar deo populacije smatra da kniga Srpski žigolo ravnopravno parnjači Dostojevskom,Andriću,Seleniću,a da je razlika samo u tome što je malo interesantnije.U nekoj perspektivi,možda bi bilo bolje da ovaj proces nije ni načet,većina bi mnogo više naučila crtajući srndaće po pećinama.

Назив за веома јак ударац у главу, најчешће дрвеним апаратом знаним и као штап. Зове се опсимењавање вероватно зато што, као и писменост, доноси просветљење. Док је светлост у случају праве писмености метафоричка, овде се говори и оном бљеску светлости пре него што се онесвестите.