U svakom društvu postoji. Društvo koje voli da se zabavlja, izlazi, popije, bleji do kasno u noć uvek sadrži makar jednog ortaka koji je malo odgovorniji i daje prednost svojim obavezama (škola, fakultet, posao). Kada vas u sitne jutarnje sate pozove majka uspaničenim glasom da vas pita gde ste i sa kim ste, na prvom mestu i naročito izražajno izgovarate njegovo ime kako biste je uverili da je sve ok, odnosno kako vas više ne bi smarala.
Subota uveče, već dobrano načeta i nedelja, zvoni vam telefon, i vidite da vas zove mama:
-Nebojša sine, gde se nalaziš??? Već je 3 sata, kada ćeš kući?
-Evo mama, još malo pa ću da krenem.
-Ajde više, stvarno nema smisla. Ko zna šta radiš! Sa kim si uopšte?
-Ma tu smo svi, DEJAN, Janko, Sale, Sanja, Milica...
-Aha, ok onda, nemoj dugo.
-Ćao mama!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
da,da,svi imamo po jednog +
Bravo, Alila, omiljena definicija za mene!