Počinje čim
-mama počne da radi nakon porodiljskog bolovanja,
-tata zapne da izgradi karijeru pre nego što pođeš u školu,
-dobiješ svoju sobu, brat/sestra svoju
-TV u kući radi non - stop,
-sediš sam za stolom i ručaš,
-deca te zadirkuju zbog naočara, klempavih ušiju ili malopre ošišane kose
-svi imaju lovu da treniraju, ti nemaš. Poljanče je prazno jer su svi u balonu.
-otključavaš vrata kad se vraćaš iz škole,
-zatekneš gomilu poruka na frižideru i svaka se završava sa "voli te mama",
-baba i deda žive daleko.

Ako si još uvek mali, nemaš više od 12-13 godina, i skoro da si bespovratno otuđen ukoliko imaš više od 5 pozitivnih odgovora.

Ovaj izraz, poput mnogih koji su naprasno aktivno ušli u srpski jezik i tamo ostavili dubok trag, prost narod uglavnom koristi onako kako mu odgovara i tumači ga na način koji je prikladan za situaciju u kojoj se nalaze. Pored toga što malo ko zna šta on zaista znači (uvek se može improvizovati neki smisao), sam izraz zvuči prilično žestoko, pa sagovornik tako sebi povećava vrednost u očima onoga ko ga sluša i deluje intelektualno nenadjebivo.
Ipak, postoje neka pravila: otuđenost se najčešće vezuje za "PC mladež"; gradacijom, unazad - za ljude bez televizora; za narod koji je prestao da ide na mobe i prela; ljude koji nisu imali tranzistor; one koji nisu imali telefon, kola, konja; oboleli od kuge, lepre i sl.

Особина која следи након дужег, добровољног не бивања код куће, са својима, у селу, вароши, крају... Тужна слика тренутне ситуације оног који се вратио, где и поред покушаја да се поистовети са другима из своје околине облачући старо одело, налик њиховом, узимајући речник налик њиховом, наилази само на исмевање, неразумевање, и непоштовање. Док је некада био провераван где је (?), куда ће (?!) и када се враћа (?) сада је то заменио дочек ближњих у кревету, у тишини и мраку, не зато што си сада ''одрастао'' јер си проживео коју годину сам, већ зато што си по њиховом - отуђен. А кад покуша да се укључи некадашњим пријатељима у разговор, једна половима се намршти у тишини, док друга знатно промети тон и боју гласа која уствари говори ''шта ћеш нам ти овде? Туђиче...'' те он опет наилази на исто - подсмех.. Па се врати кући сломљен, и измишља лажне изговоре за сва дела која су у његовом животу релативно нова, или их пак одбаци, јер матори је конзрвативан, и нема смисао за гледање даље од свог носа.