Najveća seljačina Srpske televizije (barem trenutno). Čovek koji nije u stanju da sastavi jednu gramatički ispravnu rečenicu, a soli pamet svima. Njegov metod u emisiji je da se pošteno izdere na šefa kuhinje, kuvara, menadžera, spremačicu( još nije zabeleženo da je podigao glas na gazdu i na goste, ali sam siguran da će i do toga doći u nekoj od narednih epizoda) što rezultuje da se gore pomenuta posluga rastrči po ugostiteljskom objektu čisteći i spremajući svaki ćošak dok se Seljadin šeta i prati progres, usput tražeći nove propuste da bi se ponovo oslobodio viška stresa na prvom koji mu se nađe na putu. Nekada se jedan od kuvara usudi da uzvrati paljbu, što dovodi do psihološkog rata između ove dvojce( bez fizičkog kontakta,ipak su malo civilizovaniji od Pinkovaca), sve dok služavka od 80 godina kojoj prekipi ne razdvoji pobesnele bivole, ali s tim da je Sašina uvek zadnja. Tako se on iživljava na nesrećnicima jedno 3 do 4 dana, a kafana za to vreme ostaje isto onoliko prljava kao i kada je "Svevišnji" kročio u nju. Pretposlednjeg dana narator odbacuje svaku mogućnost da će ovaj svemogući čobanin uspeti.

I onda...Ćiribu ćiriba!

Saša dolazi poslednjeg dana sabajle pre prvi petlovi, potera sve na svoje zadatke. Dan polako odmiče a Saša postaje sve nervozniji, pa se ne libi da se izdere na uvo zabušantu koji posle toga radi desetostruko brže i efikasnije. Sprema se 50 vrsti jela od kojih ama baš nijedno nije "onako kako treba", ali onda tu dođe On doda njegov Final touch, koji od bućkuriša napravi Delicates. Pada noć i vreme je za Veliko otvaranje. Restoran sa 5 zvezdica, sve na nivou, ni traga od usmrdele kafane, od pre par dana.Narator je u transu, tvrdi da većeg čuda nije bilo od Vaskrsenja Isusa Hrista. Dupke je puno, konobari trče od stola do stola da bi primili porudžbine. Na kraju balade, Sale prima poklon od gazde, obično neku sliku ili vino. Kraj je izuzetno dirjiv, i pakleni Saša je na ivici suza, ali on hrabro nastavlja svoj pohod....