
Широм наше прелепе земље Србије на црквене празнике народ се у одређеним местима окупља да би се дружио, разговарао, можда и понешто пазарио. Овакве пригоде се називају вашари, у народном језику познати као панађури. На овај дан се облаче свечана одела, целе породице су на окупу, све је весело и атмосфера је права празнична.
Старије жене ту могу да се сретну са својим пријатељицама, испричају се о новостима у селу, или да на некој тезги пронађу млин за орахе, нову варјачу или супер-сецка. Њихови мужеви ће се са пријатељима испричати о најновијим техникама у агрокултури, пестицидима или деловима за трактор. Можда ће да купе и нову држалицу за секиру или маст против реуме. Њихова деца ће највероватније да седну испод оближње шатре и да, уз звуке најновијих хитова наше естрадне сцене, наруче килограм меса оног прасета на ражњу. Шеф ће да им исече од пауфлека или ако буду хтели јагњетину, онда од пречњака. Можда чак и за предјело узму порцију киселог купуса са ребрима. А најмлађи чланови просечне српске породице ће да се возе на рингишпилу.
Увече, када се врате кући, пуних руку и стомака, резимираће како је ово био један од најбољих вашара и како их је време послужило.
- А тек певаљка!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.