Широм наше прелепе земље Србије на црквене празнике народ се у одређеним местима окупља да би се дружио, разговарао, можда и понешто пазарио. Овакве пригоде се називају вашари, у народном језику познати као панађури. На овај дан се облаче свечана одела, целе породице су на окупу, све је весело и атмосфера је права празнична.
Старије жене ту могу да се сретну са својим пријатељицама, испричају се о новостима у селу, или да на некој тезги пронађу млин за орахе, нову варјачу или супер-сецка. Њихови мужеви ће се са пријатељима испричати о најновијим техникама у агрокултури, пестицидима или деловима за трактор. Можда ће да купе и нову држалицу за секиру или маст против реуме. Њихова деца ће највероватније да седну испод оближње шатре и да, уз звуке најновијих хитова наше естрадне сцене, наруче килограм меса оног прасета на ражњу. Шеф ће да им исече од пауфлека или ако буду хтели јагњетину, онда од пречњака. Можда чак и за предјело узму порцију киселог купуса са ребрима. А најмлађи чланови просечне српске породице ће да се возе на рингишпилу.
Увече, када се врате кући, пуних руку и стомака, резимираће како је ово био један од најбољих вашара и како их је време послужило.
- А тек певаљка!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.