Појава могућа само код нас и у нашем језику. Ова појава пркоси здравом разуму и води до контрадикције тако што очигледна боја носи назив друге, њој потпуно супротне.
Млади Енглез на пропутовању свратио у једно српско село. Домаћин, након што га је угостио, води га у обилазак имања. Долазе под шљиву. Енглез креће да убере једну, да проба.
Домаћин: А немој ту плаву још је зелена, узми ову љубичасту она ти је црвена.
Енглез: What?!? I dont understand you.
Домаћин: Ау, да, да, ти ниси наш. Миле, дођи овамо (зове унука). Дедер преведи овом чики следеће: Немој ту плаву јер је зелена, узми ову љубичасту она је црвена.
Унук: Look, dont pick blue one because it is green, pick this purple - it is red.
Eнглез:(у чуду) Whatever...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.