Savremena borilačka veština i tehnika preživljavanja. Osim velike verovatnoće da ćete ugaziti u nešto što je krava tog istog jutra žvakala (u narodu poznato kao nagazno-razmazna mina) i još veće verovatnoće da ćete po ulasku u vodu biti iznenađeni telom neke domaće životinje u fazi polu-raspada izazov se povećava boravkom u istoj i spoznajom činjenice da selo uzvodno svoje septičke jame prazni baš u taj vodotok.
Kao posebnu pogodnost nedeljom neki lovci imaju običaj da zasole atmosferu zalutavši do obale i zamenivši vas i vašeg kolegu za divlje veprove koje su poodavno ustrelili stručni kadrovi političara.
U neretkim situacijama pojavi se lovočuvar zbog koga dobijate brzinu pume i oči jastreba (sa ciljem pravovremenog uočavanja istog).
Samim tim svaka riba koju donesete kući, ma koje veličine, može se smatrati kapitalcem.
Rano jutro, nedelja. Dva pecaroša upravo zabacuju udice i pronalaze kamenje dovoljno pljosnato i oblo za sedenje. U tom trenutku počinje rijaliti šou :
Pecaroš 1: "Slobodane, eve ga jedan krupan, drž'!"
Pecaroš 2 (ulazeći u vodu): "Mirno, mirno, nemo' da ti se otkači!"
(u tom trenutku čuje se vodokotlić u kući 50 metara uzvodno)
Pecaroš 1: "Slobodane, vraćaj se na obalu, Žida bio u ve-ce!"
Pecaroš 2: "Kukuuu!"
(dva sata kasnije, nakon prirodne dekontaminacije vodotoka, dok po površini pliva nedefinisana biomasa u raspadu)
Pecaroš 2: "Žiko, eve ga drma, ulazi i vadi!"
Pecaroš 1 (saplićući se o ostatke Fiće, smedervca i trulog šporeta na dnu reke): "Kukuuu!"
