Način govora starijih sugrađana koji na svoj način izgovaraju neke za njih nove reči, koje su počeli da koriste u životnom dobu u kom je svako učenje teško.
Primera je mnogo, ali evo par autentičnih:
Primer 1. (Razgovor dve penzionerke)
Jesi čula da će da povećaju penzije?
Jesam, i to ne od aprila, nego od februara, rekreativno.Primer 2. (Izjava)
Idem sutra kod lekara, treba da mi rade untra-zvukPrimer 3. (Penzioner u sudu, na šalteru)
Ćero, reci mi jel` ovo rešenje pravoslavno?
Mislite, pravosnažno?
Ma zovi ga kako `oćeš, samo mi reci jel` pravoslavno ili nije.
Sleng koji furaju penzioneri, mahom sastavljen od arhaičnih reči ili od reči koje su poznate i razumljive širem krugu ljudi, ali ih ne koriste. Takođe sklop rečenice je takav da ima prizvuk govoru Živojina Mišića.
- O Rajko, jel si išao da ti vidaju tu ruku?
- Išao sam još onomad, al lekar reče da moram doći još par puta i da pazarim neku kremu da mažem.
- Dabome da moraš, pa ne može da se to zaleči odm'a.
- Eh, ma da je Tito živ, ova ruka bi mi odma' prošla. A i manje bi bolela, majku mu.
- Joj komšo krvav si!
- Je l' dolaziš sutra na šah, biće turnir sa ovima iz drugog bloka...?
- Kako to da propustim, pošli put bejehu dobri. Obući ću moje srećne drap pantalone.
- Ja ću poneti hleb da hranimo golubove, da ubijemo vreme u pauzama.
- Važi, pozdravljam te, došao mi je autobus.
- Ajde pa sa srećom.
