Pit bulterijer i šarplaninac
Фрајкор
2020-03-05 04:47:18 +0000
Расе које се, због својих предиспозиција, поред осталих намена дресирају за борбу (она прва је наменски селектована за борбу). Познати су, додуше ретки, случајеви да ти пси буду прави кућни љубимци (умиљате ленчуге), што само доказује тврдњу да на псећи карактер много више утиче то како ће га власник васпитати, него што утичу предиспозиције самог штенета. Многи који се јавно жале да им је пас крволок, заправо су од почетка радили на томе да он буде такав.
Посматрајући те две расе у борби, познаваоци су, поред бројних сличности, уочили и једну битну разлику у њиховом „карактеру”. Та разлика се не испољава током борбе (оба та пса се, наравно, боре беспоштедно), него на самом крају.
Па тако, кад шарпланинац види да је противник довољно онеспособљен, или довољно уморан да више не показује вољу да се бори, он стане и чека. Па ако онај опет почне да се коробеца - нема проблема, кољемо се даље (тј кољем те даље, кад си већ толико глуп да не можеш да сагледаш у каквој си ситуацији). У супротном, ако онај други дефинитивно одустане, за шарпланинца је та прича завршена.
Питбул то не уме. Код питбула је способност сагледавања тренутне ситуације једнака нули, он је сав усмерен само на оно што он треба да ради. Питбул се у борби уопште не обазире на стање противника, он гризе до краја, за њега је мртав противник једини прихватљив исход.
Пример? Примера за таква два приступа борби има не само међу псима, него и међу људима: једни умеју да препознају кад је доста и да "повуку ручну", а други терају до краја, а уживање им је све веће што је противник ближи поразу.
Све је то лепо, међутим шта се дешава кад се питбул намери (а кад-тад ће се намерити) на јачег од себе? Он то најчешће схвати (ако уопште схвати) када већ буде прекасно.
Да ми је тада, у том тренутку прекасне спознаје, ући у његову главу (псећу, људску, свеједно), да видим како тече тај процес размишљања...
10
15
:
11
Omiljeno za [2]
Najnovije definicije
- Ističe se u svom polju 2025-02-23 11:15:32 +0000
- Dajte parizera da se igramo 2025-02-22 19:35:13 +0000
- Američki Jevreji 2025-02-22 09:40:41 +0000
- Dušegrižnici 2025-02-22 06:57:04 +0000
- Birtija 2025-02-21 23:09:39 +0000
- Komarac 2025-02-21 18:19:06 +0000
- Kombrlja 2025-02-21 15:58:20 +0000
- Zaveden 2025-02-21 12:43:23 +0000
- Raspravljanje sa veštačkom inteligencijom 2025-02-20 22:00:00 +0000
- Profesionalna deformacija 2025-02-20 07:52:50 +0000
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Edukativno, nema šta.
"Ma jebaću mu mater, pozvaću stranku, decu, ortake, dokusuriću ga na neku foru."
Frajki, može li tako?
Nekim ljudima se to nikada ne dešava
bukvalno niko nikad nije dresirao pit bula za cuvara...uglavnom imaju nula agresivnosti prema ljudima...ovi sto drze gomilu pitova za borbe, obavezno imaju i nekog vucijaka ili malinoisa za cuvara da cuva ove keretine
a primer za borbu totalno glup, nidje veze...
Изгледа да је тако. Гледао сам многе који као да не могу да схвате да су потучени до ногу и да даљом борбом немају шансе низашта друго, осим да се још више укопавају. Чак и тако дотучен, такав једносмерни мозак и даље уме да размишља једино о борби, па чак и кад му се све шансе сведу на то да ће се однекуд појавити "нека фора". То можда у филмовима, али у стварном животу - јок.
А оно из линка, тамо си описала бултеријера. Пењу му се на главу сви живи, он трпи до невероватних граница, али кад му пукне филм (а увек се нађе нека будала да претера), онда не познаје ни своје укућане, него коље шта прво дохвати.
Улетео ППП, мој коментар важи за оно што је Гранон написала.
Moćna je ova kinologija.
@Petar Pan Pezo$
Женка, пензионисана после десетак борби на ЦГ приморју, поживела још неколико година, чувала у околини Суботице плац са све дедом на плацу, непогрешиво знала ко је род и ко од комшилука има приступ. Детенце из комшилука учило да хода и проходало држећи се за њу.
Делимично си у праву, па сам делимично и преправио. А нема никаквог описа борбе, тема је приступ борби.
na čemu ste
dajte loma hshcvga
Сви наведени примери поклапају се са запажањима Конрада Лоренца, добио је Нобелову награду за то. (Његова, испуњена анегдотама, књига »Говорио је са животињама«, за сваку је кућу). Он ово самосавлађивање приписује витешком духу опасних животиња. Предак питбула, ваљда обични теријер, насртљив је али није опасан, колико ми је познато.
Напротив, нешто најблесавије што сам у животу прочитала, и то у »Галаксији«, научном магазину, који је доносио само проверене вести из иностране периодике, о борбеном духу некаквих глиста:
Дакле оне се размножавају силовањем! Боду једна другу својим пенисима (двополне су) до те мере да се дословно цепају, праве рупе на телу партнера. Која изгуби, та је оплођена и постаје мајка.