Može biti da se vredni prevodilac „Čiča Gorija“ strašno vajkao da li da, prevodeći Balzaka, koristi negde reč „podlac“. Da nije previše oštro? Da neće vojvođanske frajle očima kolutati, a vaskoliki nobles prevodioca perverznjakom imenovati? Možda je nekad podlac i bila teška uvreda, ali danas je podlost kao burek, svakodnevna i podrazumevajuća, a podlaca ima pod svakim kamenom – samo ih je u skupštini 248 (izuzimajući Velju Ilića koji nije podlac nego ljakse i Čedu koji je… jafu ćeš mi dati jednu).
U najkraćem, ako ti neko saopšti da bi ti „majku na govnavi konjski palamar natakao“, ne ide da mu kažeš da je „podli lupež“ ili „nevaljali šonja“.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.