Situacija kad na ovaj vid fakultetske provere odeš tako što si predhodno s osmehom i kroz šegu napustio sve lolokvijume i sam đavo te naterao da ih sad radiš sve zajedno. Ako si pred ispit makar jednom pročitao gradivo i to dok si maloj Jeci na fejsu komentarisao kako joj je dupe dobro ispalo pored zarđalog bubnja veš mašine i da bi ga prskao celu noć (dupe, ne bubanj), šanse za prolaz su ti minimalne ili uopšte ne postoje. Zato pored puškica, topova i ostalog teškog naoružanja, pribegava se alternativnim načinima i mudrim dosetkama koje je smislio prosečan studentski mozak:
- Reči u rečenici se maksimalno razvlače da bi prostor koji je namenjen za odgovor bio što više popunjeniji. Uz to se primenjuje i povećanje fonta na 72. Sve to liči na rad ćaleta penzionera u Vordu. Cilj je da se pokuša ostaviti dojam širokog spektra znanja na zadatu temu, koji naravno u većini slučajeva to ne ispuni.
- Sindrom nezampamćenih reči: to je pojava kad neku reč koja je od krucijalnog značaja za tačan odgovor ne znaš u potpunosti, već možda početak i koje slovo iza toga. Tada u stilu doktorsko-profesorskih potpisa zažvrljaš taj kraj u nadi da će onaj ko pregleda skontati da si znao, samo on ne može da pročita kako treba jer ti je rukopis lep kao u somalijskog pirata.
- Jedno te isto: pokušaj izvlačenja kad znaš jednu rečenicu iz celog gradiva pa je vrtiš koliko god možeš. Menjaš padeže, priloge, predlove, veznike, ali smisao ostaje isti. (Ivica je išao u školu. U školu je Ivica išao. Škola je bila predmet idenja Ivicinog).
- Objašnjenje crtežom: uglavnom ispoljavanje umetničke crte studenta. Retki su uspeli, ali svaka čast onom ko profesora crtežom ubedi da je shvatio celu koncepciju političkih sistema i podsistema istočne u jugozapadne Indije.
Bio danas.
