Uverenje da će svaki stranac da te razume ako mu govoriš na svom jeziku ali s p o r o i GLASNO, uz neizostavnu preteranu upotrebu gestikulacije.
Neki Šveđa u centru Beograda:
- Excuse me, where is the train station? (otvara neku knjižicu, višejezični rečnik) Stanica?Neki Srbenda:
- Stanica? SEDNEŠ... NA... TRAMVAJ... BROJ 7... aaaa, ovaj, SEVN... IDEŠ... TRI STANICE... :sve vreme mlatara rukama i pokazuje brojeve prstima: ONDA... SIĐEŠ... PREĐEŠ ULICU... I TU TI JE STANICA... STANICA. OK?
nemate vi pojma šta je muka :(
Ajde dođite u turkišen i ove poturčenjake pitajte nešto na (pravilnom i književnom) turskom, naravno uz objašnjenje da ste stranac i da vam je fond reči ograničen.....
Ima da vam verglaju nešto pola sata i ne shvataju ono "fond reči ograničen i znate samo književni" :(
Podrazumeva se da niko ne zna ni OK na engleskom da kaže a kamo li nešto više...
Hahahha, al' bez ruku ništa čak i ako objašnjavamo nešto na maternjem jeziku!