U našem narodu čest motiv za prepirke i prozivke. Bilo to na lokalnom nivou, na nivou države ili međunarodno. Na lokalnom nivou, od davnina stara svađa između ljudi sa sela sa jedne strane i urbanih likova koji su odrasli na gradskom asfaltu,koji usput rečeno sebe smatraju nego višom vrstom, a prava istina je da je i njihov pra,pra,pra,pradeda nekad pobegao sa sela i došao u grad, ali to jelte nije bitno,jer oni kenjaju beton,koliko su urbani likovi.
Drugi deo prepirki, na nivou države,jedan od najpopularnijih, jer ko će koga ako ne svoj svoga, i uvek je to bilo prokletstvo u nas Srba, da ne možemo da se složimo ni u jednoj situaciji. Svi mrze Beogradjane, jer je njima bolje nego drugima, sve se tamo sliva, Beogradjani s druge strane mrze sve ostale i gledaju ih kao nižu rasu, kao da nismo svi isti narod. I tako u krug, do iznemoglosti.
I na kraju najjace od svega, nadaleko poznate balkanske svadje, prepucavanja i mrža među Srbima, Hrvatima, Bosancima, Crnogorcima... Svako svakog mrzi, svakome je neko drugi kriv za sve, niko nema pametnija posla nego da se bavi praznim pričama. Odakle si, ko si,odakle su tvoji, to sve govori o nekome, nije bitno kakav si čovek pre svega, ne ako si druge nacionalnosti, pu smrade, marš i kreće ludnica!
Ja sam iz pičke materine, kao i svaki drugi čovek na ovom svetu, tako da smo svi isti, zabole me ko je odakle i ko je ko! Ako je dobar čovek briga me za poreklo!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.