Mi srbi smo, nažalost, izgubili moć razlikovanja izmedju normalnog i onog drugog. Danas je tinejdžer u društvu faca samo ako u Bus udje sa cigaretom u ustima i flašom (piva, rakije, vinjaka...) u ruci i počne da se hvali svojim neznanjem i glupošću. Devojka nije "riba" ako za veče ne bude sa trojicom a u toku jednog meseca se ne kresne sa dvojicom. Čovek u Srbiji ako ne pije i ne puši, to ne znači da je on normalan i razuman, već da je on mekušac i jadnik. Ribe u Srbiji trče za lovom i skupim kolima, tatini sinovi plaćaju još jadnijim profesorima da bi položili razred. U Srbiji si heroj ako pozivaš na rat, a ne na mir, ako probleme rešavaš pesnicama a ne rečima.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.