Post-ispitni psiho napadi

Чекају се индекси са уписаним оценама, студентарија режи, сикће, и хаотично шетка по просторији. Асистент прилази са оценама, а маса се дивљачки отима о индексе, к'о гладни четници о масну гибаницу. Како су дограбили индексе, започиње спринтерско листање до странице са оценом, налик на некадашње прелиставање "Беобанкиних" штедних књижица, од стране старијих госпођа. У зависности од резултата, губљење и понижавање поприма различит облик.

У прву категорију спадају безживотни апстиненти, који су се надали деветци, а ипак, гле чуда, добили десет. Модел понашања за ову прилику, преузели су од шампиона Пинковог серијала "Звезде Гранда". Након неартикулисаног вриска, следи бацање на колена и благо подизање руку. Фале само Сале, Брена и бљештава бина.

Другу категорију чине људи којима је наводно лакнуло јер су прошли испит. Надали су се већој оцени, али свесно играју на карту којом заваравају себе, и безуспешно покушавају да заварају окружење. Лице им је украшено киселим фејкованим осмехом, а када сазнају да си добио већу оцену од њих, видећеш ту злобну слику у њиховим очима. Слику која говори да би ти најрадије одгризли уво, к'о Спиридон Ташку Начићу у филму "Давитељ против давитеља". Настављају да се кисело смеју и праве хаотичне покрете рукама, који одликују феминизиране мушкарце, док покушаваш да се од њих спонтано удаљиш.

Носиоци треће, а уједно и најзајебаније катеогорије су надркане недојебане девојке, које не свршавају од курца, већ од десетке. Незадовољне нешто нижом оценом, ослобађају огњени гнев. Уколико примете да иако си добио идентичну оцену, не сматраш да је дошло до интергалактичке турбуленције, и да заправо није уздрман склад закона у космосу, њихов гнев ће бити усмерен ка теби. Да могу, ухватиле би те за гркљан и подигле к'о столицу на јеврејској свадби.

У оваквим ситуацијама, предлаже се појединцу, да покупи свој индекс са медиокор оценом, шмугне што пре и остави хијене да реже и сабирају утиске. Онда се уз пиво у јефтиној рупи, може одморити од испитног рока, размишљати о свакодневници и стварима које додају бар мало боје у наше сиве, смушене животе.