Povratak u startnu poziciju

Крајњи исход велике већине свађа и трвења међу народима, државама али и појединим људима такође. Старо, недомишљено искуство да рат и свађа само потресу питања због којих су започети а њихово решавање остављају неким каснијим, мирнијим временима.

У случају народ vs народ, или држава vs држава то се манифестује тиме што десетак година после крвавог ратовања актери почињу да се понашају као да се баш ништа догодило није – почињу да посећују једни дуге, отварају једни другима границе, тржишта и чине масу сличних "све је о.к." активности...Враћају се у позицију из које су испрва и кренули...

Поставља се питање кој' су курац и ратовали уопште?

У случају један човек vs други то се манифестује у томе што се два актера, на крв и нож посвађана, која несрећном околношћу живе под истим плафоном, временом ублажавају своје "са' ћу те убијем" држање, све док потпуно не почну да се понашају као и пре свађе. Корак по корак, и опет у стартну позицију.

Опет се поставља питање, кој' су се курац и свађали уопште?

Одговор је једноставан: неко од актера (често су то оба) имају притајену потребу за срањем, изливима крви и свакаквим врстама белаја. Она се периодично јавља (сваких 50 година рат, свака 2 месеца свађа) и задовољава.

Ако нисте из фазона да волите свађе, туче, ратовања, крв, и последични повратак у стартну позицију (мирење са скотом који вам је о глави радио пре тога) једноставно искулитајте такве људе заувек.
Ослободите их се. Ако сте са њима живели, одселите се. Ако у крволочној држави живите, емигрирајте. Има и људи и држава и народа којима јебање кеве није кул појам.