Једна од најлепших речи нашег језика, коју многи различито дефинишу.
-Шта је по вама праскозорје?
(Филолог): Доба дана када се полако примиче зора и мрачне сенке се повлаче у своје кутове, а небо поприма, уместо суморне тегетцрне, плавичасту, лаку боју... Влада затишје... Тежина нам се подиже са груди и са олакшањем мислимо о новом дану док нам се чини као да су и нежнорозе нити уткане у оне плаве, попут готово неприметног наговештаја скорог излетања Сунца и праска зоре...
(Математичар): А? Шта? Праскозорје? Па то ти је 4 ујутру!
Buđenje uz rafalnu paljbu petardi prvog januara u cik zore.
Kada te u ranu zoru probudi groktanje gladnih prasica u selu koji su navikli da jedu jos u 5.
Jebavanje zorom.
- Ženo more l' jedno praskozorje?
- Samo udri, al' brzinski, moram da naranim krave!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.