Једна од најлепших речи нашег језика, коју многи различито дефинишу.
-Шта је по вама праскозорје?
(Филолог): Доба дана када се полако примиче зора и мрачне сенке се повлаче у своје кутове, а небо поприма, уместо суморне тегетцрне, плавичасту, лаку боју... Влада затишје... Тежина нам се подиже са груди и са олакшањем мислимо о новом дану док нам се чини као да су и нежнорозе нити уткане у оне плаве, попут готово неприметног наговештаја скорог излетања Сунца и праска зоре...
(Математичар): А? Шта? Праскозорје? Па то ти је 4 ујутру!
Buđenje uz rafalnu paljbu petardi prvog januara u cik zore.
Kada te u ranu zoru probudi groktanje gladnih prasica u selu koji su navikli da jedu jos u 5.
Jebavanje zorom.
- Ženo more l' jedno praskozorje?
- Samo udri, al' brzinski, moram da naranim krave!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.