Једна од најлепших речи нашег језика, коју многи различито дефинишу.
-Шта је по вама праскозорје?
(Филолог): Доба дана када се полако примиче зора и мрачне сенке се повлаче у своје кутове, а небо поприма, уместо суморне тегетцрне, плавичасту, лаку боју... Влада затишје... Тежина нам се подиже са груди и са олакшањем мислимо о новом дану док нам се чини као да су и нежнорозе нити уткане у оне плаве, попут готово неприметног наговештаја скорог излетања Сунца и праска зоре...
(Математичар): А? Шта? Праскозорје? Па то ти је 4 ујутру!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Слажем се са математичарем. +
Alkos:praskozorje je termin kad se mrtav majci vracam kuci iz kafane,jos jedanj vinjauu i u krevet :)
Рекох ја да свако има своју дефиницију праскозорја... :-) :-) :-)
+
Dobra... :D