Једна од најлепших речи нашег језика, коју многи различито дефинишу.
-Шта је по вама праскозорје?
(Филолог): Доба дана када се полако примиче зора и мрачне сенке се повлаче у своје кутове, а небо поприма, уместо суморне тегетцрне, плавичасту, лаку боју... Влада затишје... Тежина нам се подиже са груди и са олакшањем мислимо о новом дану док нам се чини као да су и нежнорозе нити уткане у оне плаве, попут готово неприметног наговештаја скорог излетања Сунца и праска зоре...
(Математичар): А? Шта? Праскозорје? Па то ти је 4 ујутру!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Слажем се са математичарем. +
Alkos:praskozorje je termin kad se mrtav majci vracam kuci iz kafane,jos jedanj vinjauu i u krevet :)
Рекох ја да свако има своју дефиницију праскозорја... :-) :-) :-)
+
Dobra... :D