Ko je završio dva fakulteta, jedan od njih je, možete se kladiti u to,
pravni. Neki su počeli od njega, da nešto rade dok ne pronađu sebe, drugi su
ga upisali kasnije, tokom radnog veka ili dreždanja na birou, da bi mogli da
se kad-tad najebu majke nekome. U svakom slučaju, ovaj fakultet je iznedrio
najviše slučajnih stručnjaka, počev od Kafke i Kandinskog pa sve do
Balkanske Proročice Kleopatre. Nisu ga završili samo oni koji "nikad ne bi
mogli da ga završe".
Naime, ako ste pravnik, česta reakcija na vaše izjašnjenje o pozivu će biti
nešto ovako: "Jao, svaka ti čast, ja nikad ne bih mogao da učim toliko
obimnog i suvoparnog gradiva". Jer, vaš sagovornik je jedna kreativna,
maštovita osoba, sa nadrkanim logičkim aparatom, uzburkanim neuronima i
lucidnim kvantnim skokovima svesti, i zato "voli sve za šta treba imati
kefalo", a sem toga je humana, saosećajna, brižna majka svih živih bića,
koja bi pre pojela svoje dupe nego da zarađuje na tuđoj nesreći. Za razliku
od vas.
Ako ne znaš šta bi upisao posle srednje, talentovan si, ali za više stvari
odjednom i zajedno, a ti nikako da se odlučiš za jednu, a ako se odlučiš za
jednu, dosadiće ti, nisi bio neki đak, više su te interesovale stvari od
kojih se živi, npr. mjuza, alkohol, ribe, alkohol, dobar provod, alkohol,
klubovi, alkohol, familija ti je legla na vrat da upišeš nešto, jer "naše
dete mora da ima fakultet" ali da bude korisno npr."eto možeš medicinu" a ti
em što nemaš prosek, em se onesvešćuješ pri pogledu na krv, ako nemaš neke
jasnije planove o budućnosti, a i koji će ti, e onda upišeš pravni.