Govor kojim u startu želiš da se opravdaš i ogradiš od sranja za koje si siguran već unapred da ćeš napraviti, ali tako da osobi kojoj se pravdaš ne kažeš baš direktno da ćeš zasrati, već da sama nasluti i unapred ti oprosti.
- Darko kad ideš sa onim drugarima iz srednje da se vidiš?
- Danas dušo.
- Ma znam da je danas, nego u koliko sati?
- Pa oko pet. Jedva čekam da ih vidim, malo da se ispričamo i zezamo.
- Lepo, znači ti ćeš možda moći i da me pokupiš u gradu uveče.
- Ne znam, videću. Moraću da ti javim, pošto ne znam koliko ćemo se zadržati.
- Dobro.
- Znaš kako su mi to bili dobri drugari u školi. Koliko smo se samo puta napili zajedno. Nađemo se tako popodne i onda idemo od birtije do birtije, dokle god možemo da hodamo, pa posle...
- Dobro, dobro, shvatila sam, busom ću ja. Ne treba ti taj predgovor, samo nemoj da me probudiš kad se vratiš i nemoj da ispovraćaš celu kuću.
Nikad pročitan dio knjige još od otkrića štamparije.
Objašnjava šta je pisac hteo reći.
U pisanoj formi je uvod u književno delo.
Usmeni predgovor u srpskom jeziku obično za sobom povlači batine.
Pismeni : - " ...radi se o autoru koji je inspirisao generacije, čija dela su ostavila trag u svetskoj književnosti, čiji su likovi nadživeli vreme u kom su pisani...." itd u tom stilu.
Usmeni : - Šta si reko ? Kome kevu?!!!?
Deo knjige koji čitaš kad te mrzi da naučiš nešto iz nje.
Obavezan deo gradiva svakog štrebera.
Štreber 1: Jesi učio poslovnu ekonomiju? Znaš šta ona sve traži da se zna?
Štreber 2: Znam, znam, ja sam i predgovor učio, kakav sam baksuz mene će i njega pitati.
