Poluhranljivi neukusni proizvodi koji se služe pre glavnog jela, nekad uz aperativ, često se mogu jesti prstima nekad su servirani sa čačkalicama. U kućnim varijantama to može biti i neka nemasna supa a na gastronomskim svečanostima poput slava, krštenja, ispraćaja i sahrana daljih rodjaka uglavnom je to veliki plehani tanjir pun suhomesnatih prerađevina (zbog dozrelosti) vraćenih sa polica bratstva Matijević. Glavni i jedini cilj njihove egzistencije je sprečiti poštenog ruralnog masnokožca da sam pojede ovna napucanog steroidima ili barem pun kanister domaćih sarmi. Masnokožci međutim često prozreju plan (samo naizgled) ljubaznih domaćina, ali i domaćini imaju par trikova u rukavu i sada se često mogu videti višesatne sedeljke na kojima se gosti izgladnjuju ne bi li bili primorani da obrste ketering sve sa ciljem da se napune pred pečenje, kao i razne estetski zanimljive kamuflaže da zavaraju goste da jedu običnu salamurštinu sa maslinama.
Razgovor muža i žene na sestrićevom ispraćaju u zatvor.
Muž: Pa šta ako je pečenica iseckana u obliku delfina ispred Visokih Dečana sve jedno će da se upropasti kad je budem vratio prirodi. A i toga imamo tri kile kod kuće doneo tetak iz Ivanjice.
Žena: Nemoj Simo estetika je to
Muž: Ma kakva estetika to je samo predigra dok ne dođe pečenje. Kao ono kad se u onim filmovima raznosač pica pola sata raspravlja sa Tori Blek da li ima ili nema da mu plati.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.