
Када на екскурзији заузмете задња места у аутобусу, тако да вас ни наставници ни остали старији чланови не могу дирати нити зезати.. Задња места се тешко виде од напред , а навика је да наставници обично седе близу возача. Такође тешко је током пута да неко хода аутобусом, а тек до задњег седишта. .Не може се не видети шта је ко понео нити сакрио.. Можете се слободно гађати , а да нико не провали ко је бацио то. Ужитак је тек оном који седи до прозора. Све у свему, може се рећи да задња седишта "владају" аутобусом , односно да се код њих дешавају најважније ствари.
Мића: Јаоооо,тебра задње место ,баци!
Јоца: Тоо, матори извукли смо премију !
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Pa kad se napravi šutka tamo, i nije neka premija... :) +