Definicija je doslovno ista kao i naslov. Priča koja po svim svojim parametrima nema apsolutno nijednu jedinu stvar koja bi na neki, pa i krajnje atipičan način, uspela da animira jednog od učesnika razgovora. Može ih često biti i više, nema tačno određenog broja niti tačno određenih pravila. Čovek sebe dovodi u situaciju da sluša neke gluposti kako bi zadovoljio neku osnovnu potrebu za komunikacijom sa ljudima jer mu je dosadilo da sluša samog sebe. Ali na kraju shvati da je najbolje razgovore vodio upravo sam sa sobom. Tok konverzacije je krajnje mukotrpan i težak i često je tema banalna politička situacija, poljoprivreda... Razgovor je obavezno propraćen potvrdnim klimanjem glavom, kolutanjem očima i kratkim ali efektnim:"Daaaa".
-Ee prošle nedelje nam bili ovi iz Carnex-a i rekli nam da imamo najbolje svinje. Oborili smo rekord od prošle godine.
-Jel? Pa super.
- Ma da bre. Znaš kako smo ih utovarali bre? A to su velike svinje? Ti ih kao juriš po svinjcu i sada ih teraš na onu rampu znaš...
- Da da. Rampa kod prikolice
- Ee to. Haha i ja ih jurio onako i kaže mi ćale:"Ajde bree jebale te svinje šta trčiš sa njima, uteruj to". A ja brate počeo stvarno da trčim tamo kao manijak neki..
-Haha da daa.
Ili „tako dakle“. Često i kao „taj rad“. Intonacija uglavnom upitna.
– I, kako je bilo sinoć?
– Ma onako, prođirali se prvo do grada, pivo tamo, pivo ovamo, pa na svirku. Džoni se opet nalio do neprepoznatljivosti, jedva smo ga kući doveli, i tako... Sve u svemu, ništa posebno.
– Ta priča, znači?
– Ma da...
Prvi stadijum ludila. Počeo da gubi živce, flipnuo.
- Jao, Ljupka, kako su ti lepe ove hrizanteme, čime ih zalivaš, šta im radiš?
- Ne bi verovala, prolistale od kad moj Milutin počeo da im priča priče za laku noć.
Živnule, vratila im se boja, ma milina!
Svima dobro poznata pripovetka o vrednom mravu koji je čitavo leto proveo u mukotrpnom radu, i cvrčku koji je za to vreme svirao i lenčario. Kada je nastupila neminovna zima, siroti cvrčak zakuca na vrata vrednog mrava da izmoli malo hrane, ali ovaj ostade gluv i slep na njegovu muku, primećujući kako je letos, dok je bilo vreme, trebalo da sakuplja letinu i uloži napor kako bi preživeo.
Ova priča je, zapravo, u najkraćim crtama načelo protestantske etike : "Vredni i trudoljubivi bivaju nagradjeni, lenji i nesposobni pate". Životna filozofija koja u najvećoj meri isključuje Hrišćanstvo jer je sama srž i osnova na kojoj ovo počiva - milosrdje. Čitav 21. i dobar deo 20. veka počivaju na ovoj tezi, zahvaljujući čemu danas imamo čovečanstvo koje je u najvećoj meri sebično, gramzivo i bezobzirno.
Epilog : zavejan snegom, cvrčak skapava kraj nekakvog kontejnera, dok mrav, s druge strane, guta bromazepane i laudanum, oblači se u ženu i gura vibrator medju guzove, pati, očajava i naposletku reže vene u toploj kadi, jer zima je duga, a život pod zemljom bez ljudskosti i zabave je, i pored sveg izobilja, nepodnošljiv.
Kaže se za onog ko dobije asimilacionu bolest .Ova bolest zahvata imigrante iz manjih sredina, po dolasku u velegrad. Postoje svesna i nesvesna faza boelsti. Svesni što pre žele da se otarase stega male sredine, počnu da kopiraju sleng, način govora i sve ostalo što ide uz to. Pored glasovne promene, često se i istetoviraju, ture pirsing na vidno mesto, da ceo Gornji Mandžulović priča o tome. Adaptacija na velegradsko se lako postiže i kupovinom majice nekog zastrašujućeg metal benda, ili kupovinom skejterskih patika.
Oni nesvesni jednostavno nemaju dovoljno jak karakter da se odupru asimilaciji, ali ne kupuju majice, patike, niti se tetoviraju da bi šokirali selo.
Ljudi koji su već dugo daleko od svog rodnog kraja u dinarskom planinskom sistemu,a žive u Srbiji, često dobijaju, što je i prirodno, napade nostalgije, te nekada dobiju izrazitu želju da kažu kako je kod njih u rodnom kraju nekada bilo kada su oni tamo živeli tj. pre nego što su otišli. Neki su otišli silom prilika, neki trbu'om za kru'om, ali priča nakon zanimljivog starta vremenom može postati dosadna za slušaoca jer on ipak ne zna skoro ništa o rodnom kraju pripovedača.
Dosta vam je ljudi koji svoj bedni zivotic stavljaju u jezgro Univerzuma? Ne mozete vise da se pretvarate da vas se njihove jadikovke doticu makar i u najmanjoj meri? Ne biste hteli da budete grubi, a da im ipak stavite do znanja da ne zelite da forsirate vratne prsljenove klimajuci glavom na njihov monolog? Onda je ovaj kratak ali jasan izraz nesto sto ce ih na najlaksi nacin dozvati `pameti`!
-Zamisli, molim te, sta mi se desilo malopre!!! Kupila sam Maxfactorov lak za nokte od 1.200 dinara i kad sam krenula da lakiram nokte, prosula sam ga na nove `Replay` pantalone od 12.000!!!
-Stvarno tuzna prica! (pozeljna odgovarajuca grimasa sa podignutim obrvama)
Dobro poznata priča o momku od svojih 4 - 5 metara visine, koji je, iz samo njemu znanih razloga, uzeo čoveka za kućnog ljubimca i držao ga zatočenog u svojoj kući. Često bi mu donosio darove i izvodio ga napolje u šetnju, no gorostas je, i pored sve naklonosti koju je rado iskazivao, bivao promenljivog raspoloženja : zadovoljan čovekom, ili pak samim sobom, činio se kao pitom i dobrodušan; no ponekad, u neshvatljivim naletima ljutnje i besa, džin je običavao da se izgalami - i čak izudara čoveka, što je ovaj dugo pamtio i klonio ga se koliko je to bilo moguće. Ovakvo ponašanje svakako je bilo nerazumno, jer niti je čovek imao inteligenciju i iskustvo jednog džina, niti je mogao živeti i postupati kao pas, hrčak ili saksija sa cvećem - mogao je biti jedino ono što jeste, mali, bespomoćni čovek koji, istovremeno, zazire i divi se snazi i sili.
Seti se ovoga idući put kada tvoje dete od 2 - 7 godina napravi neko sranje i izvede te iz takta.
Kažemo za osobu koja uvek zna šta oće. Samouverena i sigurna u sebe, ne dozvoljava drugima da je ubede u nešto što se kosi sa njenim razmišljanjem i kada nije u pravu.
- Ova Nataša položila još jedan ispit, ja stvarno ne znam na koju foru ona to radi, devojka je glupa k'o ona stvar.
- Jeste, ali kad priča ne zamuckuje, slušao sam je kod Dragana kad je odgovarala, imala je odgovor na svako njegovo pitanje, mada ruku na srce nijedan taj odgovor nije imao veze sa onim što je trebalo da kaže, pa sad kad malo bolje razmislim, nije ni meni jasno.
- E pa sad je meni sve jasno. Ona možda kad priča ne zamuckuje, ali zato kad ne priča zamuckuje samo tako a to Draganče baš voli, priča se da koristi devojke a 'vamo im daje prolaznu.
- Čekaj, čekaj, ja i dalje tvrdim da uspeva sve to samo zbog dobre žvake. Slušao sam je, uvek je uspela da se izvuče, čak i kada bi rekla najveću glupost. Stvarno ne zna ništa, ali sve što kaže na kraju se ispostavi da je dobro, iako nema veze sa vezom. Stoji da je glupa, ali moraš se složiti da je snalažljiva, a i pravo da ti kažem dete bih joj priznao. Tako da verujem da je to ključ njenog uspeha. Nego, nisam te razumeo, zašto misliš da zamuckuje kad ne priča?
- Pa jel bi ti mogao razgovetno da pričaš dok bi oralno zadovoljavao Dragana?
- Pa ne bih, a ne bih mogao ni da pričam, aha, sad sam shvatio tvoju logiku. Čekaj bre, nemoj misliti da bih ja sve to radio, nego sam se previše uživeo, pa sam se stavio u njenu kožu, pokušavajući da shvatim tvoje tvrdnje.
Ovaj izraz koristimo kada želimo nekome staviti do znanja da smo mu provalili šuplju priču
Hey vidio sam te juče sa dečkom nisi me htjela pozdraviti...
...Ma to mi je prijatelj,nisam te vidjela majke mi znaš da bih te pozdravila...
E sestro,puši ti ta priča!
