Internet forum gde se fanovi metal muzike okupljaju da objavljuju informacije (3% vremena), razmenjuju mišljenja (2% vremena), međusobno se pljuju, prozivaju i flejmuju (95% vremena) i zgubidane (100% vremena). Članovi foruma dele se na tri vrste:
1) iskreni metalci
2) neiskreni metalci
3) Teša Tešanović
Međutim, postoji velika disproporcija u broju članova koji pripadaju prvoj grupi i broju članova koji misle da pripadaju prvoj grupi. Otud je i granica između prve dve grupe neretko nejasna i teško ju je odrediti. Problem je dodatno proširen činjenicom da dobar broj članova druge grupe ne samo da smatra da pripada prvoj grupi, nego i sve ostale smatra članovima druge grupe, bilo da oni pripadaju prvoj ili drugoj grupi (problem u logici poznat pod imenom Princov čvor).
Opšta karakteristika foruma jeste da su članovi posvećeniji nego što je to slučaj sa drugim internet forumima. Posvećenost članova treba shvatiti dvojako:
1) Većina redovnih članova je online na prelazu iz 31. decembra u 1. januar.
2) Većina članova nije umočila mesecima, a neki i godinama.
„Gordijev čvor“
Tačno ta rečGordijev čvor10 definicija →Obavezni deo svake kuće, stana ili kakve druge prostorije u kojoj žive ljudska bica. Pomenuti mogu da oskudevaju u svemu-može da fali veš mašina, kuhinjski element, ređe televizor ili mokri čvor, ali "kutija sa džidžabidžama" je institucija kojom se svi koristimo. Obično je ispunjena takvim skupom stvari kakavog nema ni u "sve za 200dinara" prodavnicama.U njoj možemo pronaći:
kovani novac koj datira iz SFRJ, ređe SRJ
istrošene hemijske olovke
selotejp
privesci koji su zadnje ključeve videli pre petnaestak godina
komadiće papira sa unknown brojevima telefona
kutije sa lekovima (isteklim ali i prevaziđenim)
recepte za kolače
šrafove, šrafcigere i slične alate sitnijih dimenzija
plastične upaljače(obično 2u1 sistem-jedan ima plin, drugi kremen)
kutiju sa šibicama (vremenom se sve ređe)
stare CD-ove, USB kablove od praistorijskih mobilnih telefona (vremenom sve češće)
...i jos bezbroj stvari manjih dimenzija koje nismo hteli da ekspedujemo u kantu za smeće (deviza: "ma ko zna, možda će mi to jednom zatrebati...")
televizija na kojoj će objaviti vaš in memoriam voditeljka sa tužnim glasom ako ste ikada nekim poslom kročili nogom u zgradu televizije. Dovoljno je da ste tamo jednom prilikom pomogli domaru da podmaže vrata da ne škripe, ili da ste taksijem odvezli mrtvog pijanog Tijanića iz kafane kući, stavili ga u krevet, i okrenuli mu glavu na stranu da se ne uguši u svojoj povraćki kao onaj crnac gitarista.
"... a danas je preminuo Vlastimir Peloponezović posle kraće bolesti, u svojoj 92. godini. Za neupućene, njega je prolazeći pored zgrade naše televizije 1974. godine priteralo, pa je iskoristio mokri čvor u našoj zgradi da šljusne vnugo na socijalno i higijenski prihvatljiv način. Slava mu.
A sada, idemo na sport. Kolega Petar Denda..."
Na tezgi raširene novine ili papir.
Na njemu slaninica (sapunjara), sir, luk, ljuta, paradajz.
Ne znam zašto, ali svaki put kada vidim seljake kako to jedu, počnu creva da mi se vezuju u čvor.
Jedino me blam sprečava da im se ne pridružim i pojedem im sve.
To je osoba koja se u "srecna vremena" non stop vrtela po televiziji i skidala crnu magiju celoj naciji (vidi se da je uspela).
Kasnije je zbog svog mukotrpnog, vrednog, postenog i odgovornog rada, od drzave Srbije nagradjena visemesecnim putovanjem u beogradskom CZ-u.
"U ženine gace umotati noževe, makaze i sa tim spavati... Zamotuljak baciti levom rukom preko glave i tri puta izgovoriti: - Ovo zlo bacam sa sebe i svoje porodice... Veš vezati u 15 cvorova i svaki dan po jedan cvor odvezivati... Pod jastuk staviti beli luk i crvenu kapu..."
Prepravka stare poslovice, primerena današnjem vremenu.
Politika drka, dok radnik ne ustane i ne jebe keve.
Tehničar drka, dok odbrambeni ne ošine klizenjak i noge mu veže u Aleksandrov čvor.
Neizostavni deo televizora, pogotovo značajan ako niste te sreće da imate kablovsku, satelitski tanjir ili nešto slično. Namešta se ručno, a najbolji prijem ima isključivo kada se tokom nameštanja dovedete u najneprijatniju pozu. Naravno, čim se pomerite, pokvari se i signal...
- 'Ajde malo levo... još malo.... dooobro, pomeri sad drugi kraj malo desno.... A ne valja! Vrati polako.... još malčice.... TO! NE MRDAJ!
- Ma jeste, a što su meni ruke vezane u čvor, nema veze?!
Zlo koje vreba.
Trcis u WC, ne mozes vise da izdrzis, besika puca, nisi ni usao, a vec "uzimas stvar u svoje ruke", odvezujes uckur i u svoj toj tarapani isti ti se zamrsi u cvor. Muke koje slede nemoguce je opisati recima... a ni osecaj koji sledi posle mukotrpnog odvezivanja gore pomenutog uckura :)
Neviđeni paradoks. Iskenjaš se ko zmaj, a guzica čista. I obratno: štrcne malo i jaja ti zamaže.
Slovenska antiteza:
-Il' to grmi, il' se zemlja trese, il' bije more u bregove?
-Niti grmi, nit' se zemlja trese, nit' bije more u bregove, to Stanojka otpušava mokri čvor.
Umro si.
Tvoje spiritualno ja, tvoja duša ,napušta tvoje fizičko ja , tvoje telo. Lelujaš između neba i zemlje . Ničim izazvano setiš se lika svoje majke kada je još bila mlada devojka. Ne pridodaješ preveliki značaj tome. Nastaviš da se penješ, sve jasnije i jasnije vidiš svoje detinjstvo, osnovnu, srednju, sve svoje drugare prve simpatije se sećaš tako živo da si se opet zaljubio u nju do smrti ( ironije li mrtav si) . Klupko tvoga života se odmotava, a ti počinješ da primećuješ da ima sve više čvorova, a i stanjenih delova konca. Fleš bekovi te udaraju sve jače i jače, dok te ne zaboli glava, i počneš da vrištiš u agoniji .
Tada si već u belom svetu, držiš u krilu smršeno klupko konca. A jedan čikica u sav u belom te pomiluje po ramenu i upita :
"Sine da li su ti vredeli svi ovi čvorovi i stanjene niti."
A ti plačeš od bola svoje duše još dugo ,dugo.
Ako se oporaviš i prihvatiš sebe, u raju si.
U suprotnom postaješ lud i sena svog nekadašnjeg ja, dobrodošao u pakao.
Gde tek počinja prava bol svakog tvog čvora dok ti kao bodljikava žica prolazi kroz srce, čineći da svaki čvor traje vekovima. A bol neizdrživ.
