Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti? Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj... Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi? Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend? Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama... Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs… Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Obecanja u vezi su me uvek fascinirala! Toliko netacna,toliko nebulozna i toliko glupa,a u isto vreme toliko realna u tom trenutku "zaljubljenosti"(citaj fizicke potrebe).. Uvek su bila tako slozena da bi tacno udovoljila partneru. I svako obecanje koje je dato u toku veze automatski pada u vodu istog trenutka kada se ta veza zavrsi. Ponekad i pre zavrsetka.
Pr. 1: "ja nikada necu raditi sa drugim/drugom ovo sto radim sa tobom!" Pr. 2: "Ja nikada nisam radio/radila nista sa drugim/drugom!" Pr. 3: "Ja cu zauvek misliti na tebe,i zauvek cu te voleti" itd.. I ta obecanja idu ili do granice dokle ne postanu toliko jadna i providna da partner pocne da shvata da je neistina,ili traju do kraja veze i pruzaju zabludu partneru..
Pitanje koje postaviš sam sebi kad se nađeš ispred šestokrilnog ormara od čistog drveta, peći za centralno grejanje kućne izrade, ćaletove rezervne kamionske gume sa sve felnom ili dvestolitarskog bureta punog kiselog kupusa, a sve to treba negde prebaciti, pomeriti ili utovariti sa svojih 70 kg čistih mišića. Čisto poželiš da ti je prvi komšija radio na izgradnji piramide pa bi ovo bilo mačji kašalj za njega.
Kamiondžija sa obližnjeg stovarišta iskipao 10 komada drveta sveukupne zapremine 8 kubika. U kanal naravno. - I šta da ja sad radim s ovim? - Nadam se da su ti stari Egipćani neki daleki preci. Ako ne, jebiga, zovi vatrogasce.
Rečenica koja nema veze sa seksom. U besu je izgovara potkivač, kad mu pobegne mušterija-kopitar.
- Ja potkivam bezbolno! I ugrađujem samo uvozne potkovice marke "Happy horse". Za dva'es godina rada, još se ni jedna mušterija nije žalila, pa nećeš ni ti. Gde te stignem, tu ću nogu po nogu da ti dignem!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Staroslovenski običaj kojim se određuje da li će se krenuti u rat ili ne. Vrač pobada izvestan broj kopalja u zemlju u dva reda na određenom razmaku praveći tako prolaz kroz koji će voditi konja. Konj koji služi za ovu priliku nije običan već se čuva se u posebnoj štali, i ljudi ga ne jašu jer pripada nekom od bogova. Ako ovaj konj prilikom prolaska dodirne neko koplje, kreće se u rat, a ako ne zakači ni jedno koplje, neće se krenuti u rat.
- Vrače, kada je ravnodnevnica? - Za četiri dana. - Da li ćeš voditi konja? - Hoću, takav je običaj. Što pitaš? - A da li bi mogao malo više da razmakneš koplja ovaj put? Žetva još nije gotova a i špijuni sa Mramornog mora su javili da se Vizantijska vojska vraća u Carigrad. - Može, ali povećaj verske dažbine inače će konj da smrša pa neće imati čime da zakači koplje kad vojska ode iz Carigrada.
U davna vremena, prije meksičkih i turskih serija, video igrica i megapopularnih holivudskih zvijezda, dobar način da se ukratko sazna o začeću, porođaju i svim osjećanjima, strahovanjima i nadanjima koje roditelju polažu u budućnost djeteta.
- Željko, sine, nemoj da se družiš sa onom Kasandrom i njenom braćom. - Što, majko, nijesu valjda šugavi? - Ne znam ništa ja, al' nemoj, za svaki slučaj.
