Obecanja u vezi su me uvek fascinirala! Toliko netacna,toliko nebulozna i toliko glupa,a u isto vreme toliko realna u tom trenutku "zaljubljenosti"(citaj fizicke potrebe).. Uvek su bila tako slozena da bi tacno udovoljila partneru. I svako obecanje koje je dato u toku veze automatski pada u vodu istog trenutka kada se ta veza zavrsi. Ponekad i pre zavrsetka.
Pr. 1: "ja nikada necu raditi sa drugim/drugom ovo sto radim sa tobom!"
Pr. 2: "Ja nikada nisam radio/radila nista sa drugim/drugom!"
Pr. 3: "Ja cu zauvek misliti na tebe,i zauvek cu te voleti"
itd..
I ta obecanja idu ili do granice dokle ne postanu toliko jadna i providna da partner pocne da shvata da je neistina,ili traju do kraja veze i pruzaju zabludu partneru..
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.