Vrh riba, al' ledeni breg. Kada hoda ne zastajkuje, zemlju ne dodiruje i normalno tebe ne primećuje. Možeš da se trudiš koliko god hoćeš, ali nisi na njenom nivou. Džaba sve lepe reči, džaba tebi konji vrani, sata i salaša, džaba što ti se vrh tukidisa nazire pod pantalonama i to oko kolena, jednostavno odbija da bude s' tobom iz prosto razloga što ti fali desetak+ cantima u vertikali pa da možeš da joj kažeš u maniru Hamfri Bogarta "Pogledaj me u oči bejbe!". Nećeš jebati i pomiri se s' tim!
Cane: Šta je bilo? Korpa?
Brane: Ma trudim se celo veče da doprem do nje, ali ne ide.
Cane: Normalno da ne ide kad te ne čuje šta pričaš tamo dole.
Brane: Aj nemoj mi još i ti na muku stajati!
Cane: Ma ne, ozbiljno sad. Meni je to vaše muvanje izgledalo izdaleka kao da mužjak čivave pokušava da zaskoči šar-planinku. Ti lepo tvoj brat kaže, odjebi i odbi! One gluposti pupak na šupak , to bre važi samo za slučaj muškarac veći od žene. Ovo je odbojkašica, a da se ne vredjamo, tebi više odgovara neka propelerka.
Pravi pokazatelj smotanosti neke osoba, u čijoj okolini zakoni logike i fizike prestaju da važe, sve što joj je na dohvat ruke (a i dalje od nje) može postati ubojito, ali samo po nju samu. Takve osobe kada vam dođu u goste nikada ne treba ispuštati iz vida, nipošto puštati same u kuhinju, odlazak po čašu vode vam možda deluje kao potpuno bezazlena radnja, ali ne i za tu osobu, za tren oka mogu izaći povređene. Kredenac, vrata od frižidera, fioka sa escajgom, prag na vratima, samo su neki od brojnih neprijatelja ovakve osobe.
Osoba 1: "Desi Mišo,druže, oćeš na basket danas ?"
Žrtva iz nehata:"Jao, brate, ne mogu,znaš, povredio sam se "
Osoba 1:"Kako bre? Šta se desilo?"
Žrtva iz nehata:"Ma ne pitaj, bio sam danas do radnje, bila mi je puna korpa i nekako kada sam prinosio korpu kasi iskrenuo sam ruku i povredio zglob, mnogo me boli"
Osoba 1:"WTF? Da li je moguće? Pa kako bre da izvrneš zglob na fakin korpu u radnji, ti si stvarno specijalan slučaj, ti bi se brate i na loptu posekao, jebeš mi sve"
Ginekolog za muškarce. Čovek od poverenja.
Stručnjak kome poveravamo zdravlje i dobrobit naših najintimnijih, najmuškijih spravica. Od njegovih spretnih ruku zavisi koliko će nam seksualni život biti uspešan i zdrav, koliko ćemo biti puni samopouzdanja, koliko ćemo svetu izgledati uspešni zadovoljni sobom.
- Br'te, šta si se ti tako smorio? Š'a bilo sinoć sa onom Jelenom?
- Ćuti, ne pitaj... Jedva je ubedih da zapalimo sa žurke, napričah joj svašta o kožnim sedištima sa grejanjem, kako su udobna, dža, bu... Spakovali se u kola, pravac - Košutnjak. I, k'o za kurac - pukne mi korpa kvačila, taman dok smo se pentrali.
- U, jebote...
- Da znaš, romantika - blato, šuma, hladno, a ja se pod haubom pravim da znam šta radim. U tri'es sekundi je okrenula taksi i nestala u vidu lastinog repa.
- Ma, opušteno, bratić, bebicu kod čika doce, i dok kažeš keks - opet si na konju, sve klizi k'o po loju.
Beskurpulozno, emocija bez. Sjebati nekoga lišeno razmišljanja o posledicama, u vidu slomljenih nogu, ruku, lobanja, srca i duše.
Pozajmljenica iz fudbala, gde se direktno kramponima ide na nogu protivnika i uglavnom se kažnjava kartonima u trenucima dok se žrtva previja na terenu u bolovima.
- Si čuo da Pera i Sanja više nisu zajedno?
- Što bre, zar se on nije naložio da će da je prosi ovog leta?
- Jeste, ali sećaš se pre neko veče kad nije mogao da izađe sa njom jer mu nije do društva, a ova saznala da je blejao sa nama i igrao PES?
- I već mu je uručila korpu?
- Ne samo to, istog dana je ostavila status na Fejsu "Simino zadnje sedište Bembare ♥♥♥" i promenila rilejšnšip u singl, a na telefon se Peri više ne javlja.
- Au, tebra, sjebala ga otvorenim đonom.
- Taj rad. Za čist crveni i penal pritom.
- Ništa, zovi ga opet na PES, sad svakako ima vremena, kekeke.
Poslednje upozorenje djevojci, stavljajući joj do znanja da se smiri inače dobija šut kartu.
- Ivana! Dolazi 'vamo, momentalno!
- Šta je, šta se dereš?
- Snizi ton kad pričaš sa mnom, ščula? Sad me zvao Zoki... Znaš šta mi je rek'o?
- Zoki? Mmmm, šta?
- Da je vidio sinoć tebe i Violetu na Blejvoču kako se valjate u povraćci i alkoholu i nosite jedna drugu kući... Znaš nešto o tome, a?
- Pa, ovaj, mislim, ne znam, znaš kako...
- Nemoj ti meni znaš kako. Ovo ti je poslednja prilika, još jednom li čujem nešto slično, ćao amore, korpa, pedala, jasno? Nije mi te opština dodijelila...
- Jasno, dragi, izvini.
- E tako te volim...
Uz frazu nije to ništa najčešće ga koriste individue koje tripuju da su prošle sito i rešeto i da problemi ljudi oko njih su mala maca za dotičnog.
U najboljem slučaju se problemi dva subjekta izjednačavaju na tasu, i vremenski i tematski, bez lovačkih priča.
- Ala mi se miševi nakotili, pre ću ja da se otrujem onim Ratimorom nego oni...
- Ma ništa mi ne pričaj, kod mene na gajbi bilo des' pacova, trebalo mi po' godine da ih se rešim!
- O'š na baronijadu u Riđagama?
- Ne, što?
- Prijavi se, tamo ćeš pobediti sig.
----------------------------------------------
- Napokon sam priš'o onoj Dragani iz četvrto šest!
- Onoj medicinkari?
- Ma jes'.
- I je l' ti dala?
- Jeste kurac, sa sve mudima...
- Ništa mi ne pričaj, i ja sam skoro pokušao pa sam umesto pičke dobio korpu sa šljivama, ako me razumeš.
Naš osnovni način zapošljavanja.
Zato nam je administracija broji 3 puta više zaposlenih; raspisivanje oglasa u novinama je uglavnom reda radi, jer već je određeno ko će na to mesto; Nije bitno koliko je znanje i spretnost čoveka, važno je da ga udome (pogotovo ako je državna firma, za koje zamišljaju da je porodično nasleđe)... Ma, čak je i reklama "Nije sve jednooooo" dokaz da je to tako!
A, one njihove fore kada ne mogu da formiraju Vladu je, u stvari, kada se ne mogu dogovoriti kome će pripasti koje državno preduzeće. A, kada se dogovore, tada šalju svoje stranačke vojnike (koji uglavnom nemaju adekvatnu stručnost) na direktorska mesta, pa uglavnom gledamo u CV-u takvih likova kako su bili direktori u 5 državnih firmi, gradonačelnici, predsednici opština...
E, a onda se mi bunimo kako nam sve firme propadaju, režije poskupljuju, potrošačka korpa ode u vraž'u mater, a plate zamrznute.
Čast izuzecima, koji su znanjem i stručnošću došli do posla, a uglavnom trpe od gore navedenih.
Nova deviza na Balkanu. Bez 'ljeba. Ugojili su se.
Kad se snizi plata, kad poskupi gorivo, kad se uvede novi porez na porez, kad je dojučerašnja potrošačka korpa najednom postala luksuz, kad se gube poslovi, kad je sve dobro kad nije gore, protestuje se humorom i doskočicama u prolazu. Do izbora, tada se ne protestuje, tada se glasa.
Kada se loše odigra u kvalifikacijama, traže se ostavke, tjeranje i šamaranje. Govnjiva motka po ledjima krivih. Žele se novi ljudi na bitnim pozicijama, ljudi koji znaju svoj posao i koji su vrijedni. Svi su složni da tako više ne ide, i svi su spremni da bojkotuju nekompetentne za svoj posao, i da daju nove predloge za dalje. Tada im proradi nacionalni ponos. Tada im proradi lični ponos. Tada su emotivni, i dobiju želju da urade nešto. I sva ta iznenadna energija, taj iznenadni žar, usmjereni na sporednu stvar. Šteta.
Redovna pojava u svim lokalima i diskotekama od Irana pa do Ibarske magistrale! Mamac za neiskusne lovce na sve što čuči kad piša. Obično izadju tri drugarice od kojih su dvije tempirane bombe a jedna je tu i tamo(više tamo al' ajd')
11:00 niko pače ne primjećuje dok ove dvije bombe odbijaju sve redom
00:00 i dalje je stanje nepromjenjeno
02:00 Milivoje je popio 5,6 komada i sve su postale dobre pa čak i pače!
Milivoje: E Markane, vidi one tri tamo!
Marko: Misliš one dvije cijele i jedna polovina!?
Milivoje: Ma kakva te polovina spopala ja nju noćas tanfrčim neću k'o prošli petak suva kući da idem pa zemlja da gori! Svudje mu je bolje nego u gaćama!
Marko: Nemoj Mili to je mamac, korpiraće te samo da se pohvali pred drugaricama kako i ona odbija sve i dokazala da je i ona riba! Provali brate, čista psihologija!
Milivoje: Pa provaliću ja nju, koliko i noćas! (prilazi i posle 15sekundi se vraća) Provali brate, korpa od one grabulje! Aaaaa!
Marko: Pa jesam li ti rekao da je fora, imaš to u svim priručnicima, a pogotovo u. . .
Milivoje: Ma odjebi bre i ti i tvoja filozofija i idi karaj nešto!
Zavisno radoznala osoba, poput bebe znatiželjna. Lokator paučine po tuđim kućama, sanitarni inspektor komšijskih kuhinja i kupatila, seoski dispečer. Urbanistički plan i topografsku kartu sela ima u malom prstu, jer nema kuće gde nije kročila, nema šupe, garaže, podruma gde njeno oko od 64 mega piksela nije zavirilo. Zna gde đavo spava, jednom rečju Perka.
Čika Milan nešto jebeniše po kolima, nije prvi put da ga njegov Renol 4 zajebava..
Jel Mičko, maš li slučajno kablove za svećice kući?
Ne znam čika Milane, mislim da je ćale bacio stare kad je menjao.
A ne, mislim da imaš, video sam ih u staroj garaži na polici pored let-lampe..
(jebote koja Perka) Ajde pitaću matorog.
---------------------------------------------------
Saška: Ej čoveče, bila sam sa Vladom kod Randulića na večeri, znaš kakva je gajba?
Ja: Nemam pojma, znam samo da imaju kinte.
Saška: Jaooo, u kupatilu španska keramika, hidromasažna kada, sušači peškira od po 2 metra, korpa za veš od ratana, wc šolja u zidu, kazanče se ne vidi, zlatne slavine. Kuhinja im je ful rasklopiva, ima milion polica, sva je u diodnoj rasveti, ugradna rerna, ringla, sudo-mašina, frižider dvodelni. Spavaća soba im je kao iz snov....
Ja: Jebote koja si ti perka, pa jesi li bila na večeri ili na popisu?
