Veoma opasno, zarazno oboljenje, koje je u Meksiku, na žalost, već odnelo oko sedamdeset žrtava, a čiji sam uzrok, bar prema NJoj, ja.
Te noći, ili bolje reći jutra, bila je budna kada sam se vratio. Ne želeći da palim svetlo u predsoblju, da je ne bih iritirao, naleteo sam na čiviluk koji me je čekao u zasedi, bacajući mi se na grudi u pokušaju da me uguši nekom jaknom. Iskusno sam fingirao, kleknuvši na levo koleno, a zatim sam ga uhvatio odozdo, i svom silinom se, sa njim u čeličnom zagrljaju, sručio na suprotni zid. Gotovo sam mogao da čujem kako cvili, nakon sudara sa ogledalom, koje se uz prasak prosulo po podu.
Iz dnevne sobe, obasjane samo svetlošću TV ekrana, čulo se:
-Opet si pio sa onim tvojim životinjama!
Nisam rekao ništa. Na vestima su govorili o nepoznatom virusu, i prvim smrtnim ishodima. Prišao sam joj lagano, želeći da je poljubim i da joj kažem da mi je nedostajala. Dok sam se saginjao prema njoj, aktivirao se vulkan u mom želucu, a erupcija je bila tako snažna, da je nesreća bila neizbežna. Ona je skočila uz vrisak. Na TV-u, i dalje, govorili su o bolesti koja poprima razmere pandemije. Dok sam polako tonuo u hipnotički san, čuo sam reportera kako govori da je u pitanju, najverovatnije, virus životinjskog porekla, a onda, delić sekunde pre nego sam zaspao, i njen jecaj:
-Svinjo jedna, gledaj šta si uradio...
Radi svake sigurnosti, dok se ne ustanovi pravi uzrok, zamolio bih vas da se ne rukujete, niti ljubite sa mnom.
Stari izraz koji se koristi na jugu Srbije, pretežno po selima. Označava osećanje krajnjeg podjebavanja, bockanje, čačkanje u rč (figurativno, uglavnom) penisom ili nekim priručnim sredstvom (takođe figurativno). Ali uvređeni reaguje kao da je bukvalno. Upotrebu izraza u slučaju da je onaj koji ga izgovara pogođena strana, obično prate iskolačene oči, iskeženi zubi i zakrvavljen pogled. Ako vas neko optuži da ga rčkate, shvatite pretnju najozbiljnije moguće, jer ste na korak od totalnog najeba u vidu uzimanja priručnih sredstava od strane uvređenog (branje tarabe, uzimanja poljoprivrednih alatljika ili čega već, a neretko sledi i napad golim rukama uz tradicionalno klanje zubima)! Imate delić sekunde za reakciju u vidu izvinjavanja, a preporuka je da odmah po upotrebi izraza potražite pogledom najkraći put za bežaniju jer napadač već ima previsok adrenalin i suprotstavljanje je jako teško, samo molite Boga da ste brži.
Najeb ide u dva stepena: prvi stepen karakteriše fizički bol i boravak u bolnici uz tečnu ishranu (na cevčicu, zbog nedostatka zuba i/ili vilice) i baškarenje u gipsanoj kadi, a drugi stepen sledi sa zadrškom u vidu posete nadležnom sudu uz etiketu "nanošenje teških telesnih povreda".
- Nemo' me rčkaš da te ja ne rčnem sas vilu!
Drkanje pod tušem. Navika koja se može praktikovati i kod kuće ali uglavnom nastaje iz nužne potrebe usled nedostatka privatnog prostora u zajednici života pod nazivom cimerluk.
- Ko je sad u kupatilu?
- Delić ušao pre pola sata, ako se ne varam.
- Reko pukla cev, sunce ti poljubim, koliko lije.
- Long shower.
- Opet?
.....
- Deliću, majku ti jebem, potroši svu toplu vodu!
- Evo sad ću, još 5 minuta.
- Drkaj ko normalan svet u maramicu ili ko Mića što istrese na stomak.
- Ma nije long shower. Nestalo nam tariguza pa se sapiram.
Odevni predmet koji je možda najbolje ismejao ignorantnost mode i surovost ljudskog društva.
Originalno - deo smetlarske zimske uniforme, pa su smetlari prvi provalili genijalnost dizajna ovog vunenog kaputa sa drvenim, valjkstim dugmićima, kapuljačom i ogromnim džepovima, u koje bi mogli da komotno smeste bocu Rubinovog vinjaka i jeftin duvan - i počeli da ih šetaju i posle radnog vremena, (a ne da jedva čekaju da moraju da izađu iz njih, da se ne bi znalo da su smetlari).
Kada su videli da se imitacije njihovih uniformi prodaju po buticima za iste pare kao dobre nove kožne jakne, počeli su i sami da ih narodu prodaju na pijaci za delić te cene, a pare bi spiskali na Rubinov vinjak i jeftin duvan, za svega nekoliko dana. Gradski zavod za čistoću je ubrzo provalio ovu akciju, pa je umesto toplih, vunenih đubretaraca počeo da im izdaje neugledne sintetičke kapute, koji čuvaju od zime koliko parče hartije od metka, a đubretarce sami da prodaju iz prve ruke. Smetlarima nije ostalo ništa drugo nego da hladnoću i svoju tugu ubiju Rubinovim vinjakom i jeftinim duvanom.
Na kraju - kako god da okreneš, sirotinja uvek najebe. A onima koji ne znaju za ovu priču, prva asocijacija koju đubretarac izaziva je "neki fensi francuski boemski kaput, koji bi baš fino išao uz neki crveni šal i 'slikarsku' beretku".
Naziv za onog koji ide mimo svog ostalog normalnog svijeta. Ako je nebo jasno plavo, za njega je totalno sivo, ako se svima ide na ljetovanje na more, njemu se ide na planinu, ako svi odluče da je pravo vrijeme za polazak negdje tačno u 9:00 on će da iznese mišljenje da je doooosta bolje u 11:00, ako je svima neka riba ko avion, za njega će da bude čist krš, jer takav je on, drug kontraš.
-Eee, sutra znači fudbal, svi smo tu?
-Ne nismo, Mladen neće, kaže da mu se danas nikako fudbala ne igra, ode na basket.
-I šta sad?
-Ništa, fali jedan, biće fudbal drugi put...
-Pa ja mislim da se on u čarapama kupa, samo da bude mimo ostatka populacije, sve nam sjeba!
Mantra komentatora ispred malih ekrana na prestrogo sudijsko sankcionisanje prekršaja. Posmatrno neobjektivno, podrazumeva se.
"Lili Marlen" u Skadarliji.
Oštar start na protivnika s obe noge od strane domaćeg igrača. Otvorenim đonom. Lomi mu levu potkolenicu, dok ovaj pada, pritom udara glavom u kofu vode, prosipa je, a u isto vreme mu jedna kopačka leti na suprotnu tribinu. Sudija svira samo faul, bez kartona...
- Sudija, pederu, gde si ti video prekršaj!?! To se ne svira!
--------------------------------------------------
- Auć! Čemu šamar?!?
- Pa neću u guzu!
- Ma slučajno sam, delić samo. To se bre ne svira!
Označava "E znam da si u pravu, al' me zabole tankidid".
Marko: Mislim da bi ovog Delića mogao da dobijem 1 na 1.
Puki: Mare, ajde ne seri, Delić zakucava sa trojke, a ti tapšeš loptom samo kad igraš odbojku!
Marko: Ali dobio sam Jovana onomad...
Puki: Jovan je tad, osim što loše igra, bio pijan. I jedva si ga dobio na razliku.
Marko: Bari, 91'!
Puki: Ali...
Marko: Bari 91'!!!
Komentar na ispoljavanje enormnih gluposti od strane neke individue. Retoričko pitanje kojim žališ nedostatak manifestovanja svevišnjeg, kako bi nekom munjom, ili bilo kakvom vremenskom nepogodom zbrisao entitet od čijeg ponašanja doživljavaš nepodnošljivi i akutni transfer blama, premda ga istovremeno najiskrenije žališ.
U isto vreme, pitanje koje često započinje novu raspravu sa onima u čijem je prisutvu postavljeno.
- Sinko, pojačajder TV, eno Vesne Zmijanac!
- To je reklama samo, baba.
- Pojačaj, pojačaj...
:Zašto sokole u tuđe gnezdo slećeeeš, makar otvoreno kaži što me nećeeeš:
- O, Bože, zašto ne postojiš?
--------------------------------------------------
- Nego, batice, meni je onaj Mladen Obradović kul lik.
- Onaj iz Obraza? Jesi li normalan?
- Što bre? Nije glup uopšte. Ja se recimo slažem da...
- O, Bože, zašto ne postojiš?
Arhaični naziv institucije koja svojim polaznicima uz minimalan trud pruža šaru kojom će sutradan, naravno uz tatinu pomoć, obezbediti dobro plaćen kancelarijski posao kao visokoobrazovani kadar. Socijalistički ekvivalent današnjim privatnim mega, giga, ultra univerzitetima.
Elem, i najzagriženije pristalice režima pokojnih lidera Josipa Broza i Slobodana Miloševića sa razočarenjem na licu mogu potvrditi postojanje ovakvih pojava. Samo što ih je tad realno boleo kurac da pljuju tatine sinove koji su u Prilepu završili Višu političku, a onda se učlanili u partiju i onda im postali direktori kad su imali siguran posao i platu. Što da kukaju na ljude koje vide dvaput godišnje, je l' da?
Sve u svemu, Viša sodadžiska - smer klakerski je bila, a i ostala sinonim za lipov kurac od škole i kupljenu diplomu. Realno, koji će ti kurac viša škola da mešaš klakere i kabezu. E sad ako se neko odluči za ovaj smer obrazovanja bez nekakve zaleđine komotno se može reći da je dotični jebo ježa u leđa. Danas, na pomen ove "škole" mlađe generacije uglavnom zbunjeno vrte glavom i tupe kako se danas više nigde ne uči marksizam. A nekad su se devojke izvodile na klaker i šampite, eh kako su to bila lepa vremena...
Nikola Džoni Jovanović
*Još jedan u nizu... Sedmi kec u jednom tromesečju - novi rekord škole! Razredna, šarajte malo, nisam ja jedini đak u odeljenju... :D*
Mladen Đomla Ivanović: Vidimo se u avgustu brt ;)
Nikola Džoni Jovanović: Ne seri da i ti ideš u Grčku na more buraz xD
Predrag Đope Popović: Pa šta ćeš za upis brate?
Nikola Džoni Jovanović: Ne gine mi Viša uzaludna - smer nadajući :(
Jugoslav Juga Jovanović: Ne gine ti hladnjača kod Matijevića govno malo nezahvalno. Sve si na majkine povuko... :)
Predrag Đope Popović: ROFL
Mladen Đomla Ivanović: Pa lol znači :D
Milica Mica-Cica Vrela mi je pica: Mukica :(
Srboljub Srba Jovanović: Šta jedete govna vas dvojica kad smo već platili da mali završi godinu. Posle će ko tata Viša sodadžiska - smer klakerski, pa u opštinu... Mico, daj neku de si gola. ;)
Nikola Džoni Jovanović: OMG
SK 2016
Na manje ili više diskretan način zainteresovati ciljanog subjekta za nešto, ne odajući pritom pravi ili kompletan sadržaj tog nečeg. Pokazati samo delić određene sposobnosti, obznaniti singularni segment rendom priče, otkriti samo jedan fragment slagalice i pustiti da znatiželja osobe sa preke strane obavi „ostatak posla”. Drugim rečima, isprovocirati koga da nagađa celinu.
Elem, ni sâm nisam siguran pre koliko tačno godina se to zbilo, ali se sećam da je bilo nesnosno vruće i da je vazduh mirisao na jagode, smokve, ili tako štogod – dakle, ipak bih se sa nevelikim oprezom usudio da kažem da je bilo leto. U to vreme, a kako me pamćenje služi, ja sam još bio mladi akademac koji je sebi krčio put kroz džunglu obrazovnog sistema u Srbiji i tražio guzu...pardon – “muzu” u umetnosti kojom se bavio. Ni u snu nisam zamišljao da će se ta muza otkriti pred mnome baš onda kada joj se najmanje budem nadao. I to u vidu jedne poznate, ženske osobe koja i danas uživa priličnu popularnost u našoj zemlji a, bogami, i u regionu. Osobe koja me je naučila da prepoznam muškarca u sebi i koju sam ja naučio da peva Visoko Ce. To Visoko Ce joj je u jednom trenutku i donelo odlazak na prestižni evr...Uostalom, prijatan dan želim.
- Vau, Mihajlo, ala se ti dobro ljubiš...Baš si mi zagolicao maštu, znaš!
- Hvala. Ajd’ sad skidaj gaće da ti i bubrege izgolicam!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ono što ste danas rekli na predavanju baš mi je zagolicalo maštu, profesore Akademoviću...
- Drago mi je što to čujem, kolega. Pretpostavljam da je u pitanju bila moja Teorija Apsolutne Neverovatnosti, je l’ da?
- Baš tako, profesore. Mislim, što duže o tome razmišljam meni je sve apsolutnije neverovatno da je jednom čoveku kao što ste Vi uopšte omogućeno da izađe na ulicu a kamoli da predaje studentima!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Stigli smo i do samog kraja ove emisije...Ostaje mi samo da se zahvalim svom gostu, Momčilu Bajagiću Bajagi...
- Hvala tebi što si me pozvao, Ivane...
- Može za kraj neki stih sa predstojećeg albuma? Mis’im, tek toliko da publici zagolicamo maštu :hnjo, hnjo, hnjo:?
- Uh, sad si me zatekao...Pa, recimo - “Ponoćnim nebom plovi Mesec od žada, u džepu karta za voz do tvog grada, koračam zbunjen u starim čizmama, da li me voliš to mi nikad nisi priznala...”
KOGA, BRE, BOLI KURAC, TI NJANJAVI VELEIZDAJNIČE ROKA!
